Povrede leđa su se do nedavno događale odraslima, i to samo u situacijama kada su izloženi velikom fizičkom naporu. Danas se, nažalost, sve češće događaju deci školskog uzrasta, i to uglavnom onoj kod koje se to ne očekuje, jer se bave nekim sportom. To su obično povrede do kojih dolazi na treninzima, ili tokom leta - prilikom nekih slobodnih aktivnosti, kada deca imaju potrebu da se dokažu pred drugima.

Nezgode na bazenu

Jedna od situacija je i skakanje sa ivice bazena u vodu ili sa skakaonice. Dete može da se oklizne ili pri padu udari o ivicu bazena, da ugane ili iščaši zglob na ruci ili nozi ali i da povrdi kičmu. Iščašenja i uganuća su praćena bolom i otokom što se leči hladnim oblogama, mirovanjem i nekom vrstom imobilizacije (zavoji,  gipsane ili plastične longete). Deca u želji da se dokažu u društvu - rade stvari za koje nisu spremna, pa se povređuju i tokom slobodnih aktivnostiNakon 2-3 nedelje dete se vraća na trening i uobičajenim aktivnostima. Ukoliko oporavak nije potpun, nakon skidanja imobilizacije postoji i dalje bol ili otok, obim pokreta u zglobu je ograničen, potrebna je fizikalna terapija.

Najteže su povrede kičmene moždine koje dovode do delimične ili potpune oduzetosti nogu ili nogu i ruku što je, na sreću, jako retko. Mnogo češće se događa da se istegnu mišići i ligamenti koji drže kičmeni stub ili da dođe do pomeranja diskusa (hrskavičavog dela koji se nalazi između dva kičmena pršljena). U svakom slučaju odmah treba pozvati dežurnog lekara ili hitnu pomoć koja će na adekvatan način zbrinuti dete.

Stabilnost kičmenog stuba

Kičma predstavlja stub čitavog tela, a za njenu čvrstinu i pokretljivost su odgovorni svi njeni delovi, ali i veze sa karlicom, grudnim košem i ramenim pojasom, odnosno sa nogama i rukama. Da bi pružila potporu, kičma mora da bude čvrsta, ali i dovoljno fleksibilna - kako bi omogućila pokretljivost trupa. Da bi mišići kičmenog stuba bili jaki, neophodno je da postoji raznovrsnost pokreta i njihovo snažno angažovanje
Pored koštanih delova i ligamenata, za stabilnost kičmenog stuba su odgovorni i mišići. Za izdvojene pokrete pojedinih delova i kičme u celini, zadužene su velike mišićne grupe, koje mi spolja vidimo, a ako su jaki - računamo da ne može da dođe do povrede.

Kod dece koja nešto aktivno treniraju, oni su još jači, pa im omogućavaju da urade stvari koje prosečno dete ne može da izvede. Slična situacija je i kod dece koja se bave folklorom, plesom, baletom, ili nečim sličnim. Ti snažni mišići leđa omogućavaju detetu da izvede - na primer, skok u vodu, što je težak, snažan i složen pokret, ali ako druga grupa mišića koja treba da stabilizuje kičmeni stub ne može to da obezbedi dolazi do pomeranja diskusa koji počinje da pritiska okolno tkivo, a to su nervi i krvni sudovi koji tu prolaze što dovodi do bolova i ukočenosti.