Nekome je najveći stres - razvod braka, nekome neuspeh na poslu, nekome bolest deteta… Sa druge strane, neki ljudi su u ovim okolnostima sasvim ravnodušni, ali ih «dotuče» izdaja prijatelja, ili gubitak novca. Takođe, i pozitivni događaji mogu biti stresni, a mnogi na njih reaguju istim simptomima kao da su negativni. Zato, šta je za vas stres - znate samo vi.

Bolest ili stanje

Do nedavno se stres smatrao bolešću savremenog čoveka, a danas je toliko prisutan u svakodnevnom životu svih nas, da ga pojedini autori sve više tretiraju kao «stanje», to jest kao nešto što je očekivano, tipično. Ipak, važno je da stres prepoznate, kako biste osvestili svoja ponašanja, koja sada postaju drugačija, i da pokušate da mu se oduprete. Prvi znaci su stalni umor, plačljivost, neispavanost, povlačenje iz komunikacije, burno reagovanje, preterivanje u reakcijama, "cepidlačenje" oko svojih i tuđih grešaka, neobjašnjiva ljutnja, depresija, iznenadni strahovi...

Stres uzrokuje i oslobađanje adrenalina, koji iscrpljuje organizam: mišići se grče, srce udara brže, dolazi do bržeg disanja. Mala doza adrenalina je u nekim situacijama korisna, ali kada je preterana - dolazi do osećaja ogromnog opterećenja i zamora. Depresija i emotivno nezadovoljstvo mogu uticati na proizvodnju serotonina, što može dodatno da ometa san, a to dalje dovodi do novog osećanja umora.

Uzroci stresa

Uzroci stresa mogu biti psihološki i fiziološki.

Psihološki stres
proizvode: strah, nezadovoljstvo životom, bes, osećanje bespomoćnosti, strepnja, egzistencijalna nesigurnost, negativne emocije i misli, neharmonično okruženje, to jest naša reakcija na takvo okruženje...

Bitan proizvođač stresa je i očekivanje sredine da budemo što bolji u svemu što radimo. Ukoliko podlegnemo tom pritisku, i imamo i sami ta ista očekivanja od sebe, već smo u svoj život privukli stres na «duge staze». Najbolji protivotrov je zadovoljstvo životom, to jest radost i opuštenost. Ali, to je lakše reći, nego učiniti.

Stres se leči i drugačijim provođenjem vremena. To nije gubljenje vremena, niti bežanje od problema, već samo odlaganje problema dok ne sakupite dovoljno snage da se sa njim suočite.

Fiziološki stres nastaje kao posledica loših životnih navika, a na njega možemo delimično uticati promenom tih navika, pre svega ishrane.


Jelena Holcer, pedagog

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama