Zbog čega nam je selen neophodan?

Selen je neophodan oligoelement. Najpre, to je moćan antioksidans. Štiteći ćelije od oksidacije, on sprečava prerano starenje kože, mišića i mozga. Takođe učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i stimuliše imunitet.

U jetri, on podstiče izbacivanje nekih otrova. Uključen je i u proizvodnju hormona štitne žlezde. A prema najnovijim istraživanjima, selen bi mogao da smanji opasnost od gastro-intestinalnog raka i raka prostate. Konačno, ovaj oligoelement mogao bi da poveća mušku plodnost. Naime, nedostatak selena je povezan sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida kod nekih životinja. Kod čoveka, međutim, ovo nije još potpuno dokazano.

Kako prepoznati manjak selena u organizmu?

Teško je znati kada vašem organizmu nedostaje selen, jer nema nekih očiglednih faktora.

Najčešće, do nedostatka selena dolazi zbog ishrane siromašne proteinima, kao i zbog slabog unosa ribe ili žitarica. Godine i zdrastveno stanje takođe utiču na količinu selena koji se raznosi po organizmu.

Generalno, nedostatku su najpodložnije osobe izložene oksidantnom stresu (pušenje, zagađenost…) ili koje pate od bolesti praćenih ovom vrstom stresa, kao što su infekcije na primer virusni hepatitis ili inflamatorni reumatizam.Potrebe za selenom kod starijih osoba rastu, jer sve bolesti koje se u ovom periodu života javljaju naglašavaju nedostatak ovog oligoelementa.

Osobe koje pate od distrofije ili drugog mišićnog poremećaja takođe u organizmu imaju manjak selena jer se on u najvećem delu koncentriše u mišićima.

Kako nadoknaditi manjak selena?

Selen je najbolje unositi putem namirnica i to onih u kojima ga ima najviše. Ukoliko se selen u organizam unosi dodatno, moraju se striktno poštovati propisane dnevne količine. Preterana količina selena u organizmu može postati toksična (iritacija kože glave, noktiju, kože uopšte), ali se to dosta retko dešava. Do ovog slučaja dolazi ukoliko se duže vreme u organizam unosi više od 0,9 miligrama selena dnevno.


Foto: Profimedia

Koje namirnice su bogate selenom?

Naš organizam ga ne proizvodi. Namirnice bogate proteinima su ujedno i veoma bogate selenom: plodovi mora, riba (tuna), teleća džigerica, jaja, crveno meso i žitarice, kao i određene vrste mineralnih voda.

Koliko selena nam je potrebno?

Preporučene dnevne količine u mikrogramima (µg), zavisno od godina:

Prema rečima Zorana Pavlovića, doktora nauka iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac, u ovom trenutku deficit selena je zdravstveni problem za više od milijardu ljudi. (Blic.rs)

    1 - 3 godine: 20 µg

    4 - 9 godina: 30 µg

    10 - 13 godina: 40 µg

    14 - 18 godina: 50 µg

    Odrasli: 50 - 80 µg

    Stariji od 65 godina: 70 µg

    Stariji od 75 godina: 80 µg

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama