Ječam je jedna od najstarijih žitarica, a kod nas ga nepravedno bije glas "sirotinjske hrane" jer je lošijeg kvaliteta od pšenice, pa su oni koji su bili prinuđeni da jedu takozvanu ječmenicu smatrani siromašnima.

Uzrok tom lošijem kvalitetu leži u činjenici da je ječam zrnasta biljka čije je zrno potpuno sraslo s plevom. Međutim, posebnim postupkom u mlinovima pleva se ljušti, a zrno zaokružuje pa se dobija takozvana geršla, koja se priprema kao pirinač.

Savremena nauka opovrgava te predrasude. Ječam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, sa vrlo širokim mogućnostima upotrebe u ishrani stanovništva, a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima.

Ječam - kulturna biljka
Ječam je uzgajan je još u kameno doba, pet do šest hiljada godina pre nove ere. Materijalni tragovi kulture ječma pronađeni su oko reka Eufrata i Tigra, u dolini Nila i u sojenicama švajcarskih jezera.
Stari Grci su ga smatrali darom Demetre, "majke žita", pa su boginji posvećivali žrtvene kolače od ječmenog brašna. Zanimljivo je da je u svakodnevici indogermanskih naroda zrno ječma simbolično upotrebljavano kao najmanja mera za težinu (teg) i za dužinu (zrno ječma ima duguljast oblik). To dokazuje da su pojedini narodi preuzimali kulturu ječma jedni od drugih i da je on u to drevno doba bio vrlo rasprostranjen.

Ječam je žitarica koja po svom biohemijskom sastavu, a posebno po svojim ljekovitim svojstvima, ima puno pravo da živi u "miroljubivoj koegzistenciji" s ostalim žitaricama, a u nekim vidovima čak ima i neke prednosti.

Holandski istraživači su ustanovili da ječam sadrži i do 35 odsto nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi, što nije slučaj ni sa jednom drugom žitaricom.

Hranljive vrednosti ječma su, inače, slične ostalim vrstama žitarica: 11 posto belančevina, 1,8 procenat masti i ukupno 73,4 posto ugljenih hidrata (celo zrno). U oljuštenom zrnu (geršli) te se vrednosti nešto menjaju – procenat belančevina i masti se smanjuje, ali se povećava procenat ugljenih hidrata.

Ječam je bogat i mineralima: kalijumom, fosforom i magnezijumom, kao i kalcijumom, natrijumom, sumporom, gvožđem, manganom, bakrom, cinkom, kobaltom, fluorom i jodom. I vitaminski sastav ječma sličan je vitaminskom sastavu većine žitarica. Sadrži gotovo sve vitamine, posebno vitamina B.

Lekovita svojstva ječma takođe su brojna, jer rezultiraju iz delovanja njegovih glavnih sastojaka, kao što su skrob, azotne materije, biljna mast sa obiljem nezasićenih masnih kiselina, šećer, enzimi i slično.

Ječmena sluz koja nastaje prilikom kuvanja oljuštenog zrna vredna je dijetalna hrana, a pomaže i kod obolenja grla i želuca, a u spoljnoj primeni upotrebljava se kao topli oblog za sazrevanje čireva i ublažavanje otoka.

Supe od ječmene kaše sa dodatkom zeleni i začina izvrsno su dijetalno jelo za osobe koje su skone gojenju. Celo zrno ječma, prženo i samleveno u kafenom mlinu, sa dodatkom cikorije, može da zameni pravu kafu. Ječmena kafa pomešana sa mlekom (bela kafa) odličan je i hranljiv napitak za decu i starije ljude, bez štetnog kofeina.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama