Palačinke su omiljena poslastica milionima ljudi širom sveta. Kod nas one imaju dugu tradiciju i od onih najjednostavnijih sa džemom, doživele su svoju evoluciju u gastronomiji. Pa tako za palačinke više ni jaja nisu neophodna - njih možete ih zameniti bananom ili čia semenkama koje prethodno natopite u vodi dok ne nabubre.

Umesto brašna možete da koristite mlevene zobene pahuljice, a ukoliko želite palačinke bez glutena odna možete koristiti brašno od heljde, amaranta, prosa ili pirinča.

Slavni francuski šef Žak Pepin tvrdi da je tajna savršene palačinke u dugotrajnom mešanju smese. 

"Pustite je da radi svoj posao. U brašno stavite jaja, so i malo mleka, ne sve. Tek kad je smesa glatka i gusta, dodajte ostatak mleka i otopljeni maslac", savetuje Pepin.

Istorija palačinki

Francuzi su poznati po savršenim palačinkama. Istorija francuskih palačinki (crêpes) započela je u Bretanji u dvanaestom veku. Pripremali su ih od heljdinog brašna u obliku današnjih galeta (plosnati kolač najčešće nadeven voćem).

Pšenično brašno se zbog visoke cene u smesu za palačinke, kod srednjeg i siromašnog sloja stanovništva, počelo dodavati tek u dvadesetom veku.

Italijani, međutim, tvrde da su oni pre Francuza uživali u ovom specijalitetu. "Pezzole della nonna", prethodnik su današnjim firentinskim palačinkama, odnosno crespelli.

Teško je otkriti pravo poreklo ovog omiljenog jela jer se u raznim oblicima jede širom sveta. Smesa za palačinke više manje je svuda slična, ali posebni dodaci nadevu daju poseban pečat.

Malo ruma, kora narandže ili limuna, deo mleka se nadomesti mineralnom vodom, dodavanje ulja, otopljenog maslaca ili prosejavanje brašna tajne su koje se prenose sa kolena na koleno. Nadevene povrćem, mesnim ili slatkim nadevom, zarolane, presavijene, pohovane ili zapečene, palačinke se mogu jesti od jutra do mraka. 

Foto: Shutterstock

Palačinke širom sveta

Blini - ruske palačinke. Pripremaju se od heljdinog ili pšeničnog brašna. Jedu se sa slatkim nadevima, ali i uz pavlaku sa lososom ili kavijarom. Tradicionalno se peku u pećnici. 

Holandski specijalitet Pannekoek se priprema od pola količine heljdinog i pšeničnog brašna, mleka, jaja i soli. Deblje su od klasičnih palačinki, ali tanje su od američkih. Prilikom pečenja u tiganju se u njih dodaju jabuke, slanina, sir i grožđice.

U Indiji se većinom jedu uz slane nadeve, a testo se priprema od fermentisane paste od pirinča ili sočiva. Slatke palačinke, chella, pripremaju se od prokuvanog soka šećerne trske i pšeničnog brašna.

Austrijske palačinke zovu se šmarn i kajzeršmarn, a pripremaju se od gušćeg testa za palačinke u koje se dodaje prašak za pecivo. Zatim se peku u tiganju na otopljenom maslacu, kidaju i posipaju šećerom u prahu ili džemom.

Italijani svoje crespelle pune isključivo slanim nadevima, kao što su rikota (ricotte) sa spanaćem ili aromatičnog sira s radičem i prelivaju bešamelom i peku u rerni. Što su tanje, to se više cene.

U Brazilu palačinke pripremaju od smese slične našoj ali ih najčešće pune sa mlevenim mesom i crnim maslinama, šargarepom, lukom i paradajzom.

Originalne recepte za palačinke iz svih delova sveta možete pročitati na sledećoj strani...