Tridesetogodišnja Slađana Maksimović iz Krnula kod Šapca rodila je ovih dana ćerku Teodoru tešku pet kilograma i 600 grama, i to prirodnim putem, bez epiduralne anestezije i lekova protiv bolova. Mama i beba već su se pridružile ostalim članovima porodice koji su ih željno čekali kod kuće, a lekari su srećni što je sve proteklo bez komplikacija.

Teodora je četvrto dete u porodici Maksimović, a Slađana se već svrstala u svojevrsne rekordere među mamama jer su i ostala deca na rođenju bila veoma krupna. Tačno pre 12 godina na svet je stigao sin Dušan koji je imao pet kilograma i 250 grama, zatim je usledilo rođenje ćerke Katarine sa četiri kilograma i 200 grama i na kraju dvogodišnje Milice sa 5,5 kilograma.

Slađana kaže da je poslednju trudnoću najteže podnela jer je imala problema sa niskim pritiskom i hemoglobinom, ali da je verovala da će na kraju sve biti u redu. Malena Teodora je odmah po rođenju ušla u benkice koje nose tromesečne bebe i već dosta liči na tatu.

"I suprug i ja smo bili krupne bebe. Rođeni smo sa oko četiri kilograma pa su verovatno zbog toga i naši mališani došli na svet sa većom kilažom. Prvo dete sam rodila sa 18 godina i nisam osećala potrebu za carskim rezom. Onda sam odlučila da se prirodnim putem porodim i sa ostalim bebama. Ne planiramo više dece, ovih četvoro nam je dovoljno", naglasila je Slađana.

Hrabrost ove majke pohvalio je dr Dragan Milošević, načelnik odeljenja ginekologije i akušerstva Opšte bolnice Šabac, gde se Slađana porodila. Ekipu lekara su činili dr Darko Vukojčić, dr Miloš Milošević i babica Jelena Janković.

"Nudili smo joj i epiduralnu anesteziju ali ona to nije želela. Najvažnije je da je porođaj protekao uredno. Inače, beležimo sve više porođaja sa većim bebama. Najkrupnija koja se rodila kod nas imala je šest kilograma i 200 grama. Nadamo se da će mere Vlade Srbije za veći natalitet dati rezultate i da će u našem porodilištu biti više mališana, pa i ovih krupnih", naglasio je dr Milošević.

Stručnjaci napominju da rađanje ovako velikih beba spada u grupu takozvanih hipertrofičnih novorođenčadi. To su, kako kaže profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, deca čija je telesna masa na rođenju bila veća od četiri kilograma, dok su ekstremno hipertrofična ona sa masom većom od pet kilograma. Učestalost porođaja sa ovako velikim bebama iznosi 1,3 do 1,5 odsto.

"Gestacijski dijabetes, odnosno dijabetes u trudnoći je najvažniji uzrok za rađanje velikih beba, a ostali uzroci mogu biti, na primer, ako je majka rađala krupnu decu u prethodnim porođajima, odmakle godine života i veća telesna masa trudnice. Ovakve trudnoće imaju veće šanse da se završe carskim rezom jer postoji visok rizik od komplikacija u toku vaginalnog porođaja, a jedna od tipičnih je takozvana ramena distocija, kada se posle već rođene glave ploda može desiti da se bebina ramena zaglave i na taj način otežaju i čak onemoguće spontani vaginalni porođaj", pojašnjava dr Stefanović.

Naš sagovornik napominje da rani razvoj ovakve dece zavisi od razloga zbog kojeg je došlo do njihovog ekstremnog rasta. Kod dece rođene iz dijabetične trudnoće može se očekivati usporena adaptacija zbog usporenog sazrevanja pluća, hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) i drugi metabolički poremećaji.

"Može se očekivati i sporije dobijanje telesne mase u prvim mesecima života u odnosu na decu rođenu sa normalnom telesnom masom i već krajem prve godine možemo očekivati sličnu težinu u obe grupe. Međutim, treba imati na umu da su krupna deca u većem riziku da kasnije u životu obole od dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja", dodaje dr Stefanović.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama