Ekonomija i ekologija, kako brzo delovati u momentima krize. Klimatske promene, udružene sa zdravstvenim rizicima i devastiranjem prirodnih resursa, zahtevaju da se reaguje na novi način - primenom cirkularne ekonomije.

Da je postkovid tranzicija šansa koju Srbija treba da iskoristi, saglasni su mnogi stručnjaci, koji navode da je suština u tome da domaću ekonomiju koncipiramo tako da bude samoodrživa.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović u razgovoru za naš list otkriva kako to možemo da postignemo.

- Ovo je istorijska prilika za sve - državu, institucije, biznis-sektor i građane - da se načini radikalan zaokret i dizajniranje budućnosti. Izazovi klimatskih promena, zdravstvenih pandemija i devastiranje prirodnih resursa ozbiljne su pretnje za nacionalnu bezbednost, a posebno za ekonomiju i kvalitet života građana. Srbija je za poslednjih 20 godina pretrpela direktnu štetu od klimatskih promena od blizu sedam milijardi evra, kroz poplave, suše, uništenje poljoprivrednih kultura i degradaciju zemljišta. Sad je dobra prilika da pametno investiramo, a cirkularna ekonomija u situaciji kad su lanci snadbevanja ugroženi daje priliku za novu stratešku konkurentnost i samoodrživost srpske ekonomije kroz korišćenje unutrašnjih rezervi i domaćih resursa - otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta, koja su nam sada neophodna - uveren je Mitrović.

 


Foto: Marina Lopičić

Štednja najbolja investicija

On upozorava da moramo biti svesni odnosa uticaja kovida 19 i klimatskog kolapsa koji je na pomolu.

- Predviđanje je da će kovid 19, u najgorem slučaju, koštati svet oko 347 milijardi dolara, što je oko 0,4% planiranog svetskog BDP za 2020. Ovaj scenario predviđa šest meseci blokiranog poslovanja. Klimatske promene koje donose povećanje temperature za 1,5 stepeni Celzijusa procenjuju se sa oko 54 triliona dolara (60% predviđenog svetskog BDP u 2020). Drugim rečima, 150 puta veću štetu nam donose klimatske promene. Ovakve posledice su, doslovce, nepopravljive. Cirkularna ekonomija ispravlja ove posledice, samo ako je shvatimo na pravi način i ako krenemo u tranziciju odmah, bez odlaganja i zato je dobar investicioni plan države „Srbija 2020-2025“, za ulaganja u komunalnu infrastrukturu tretmana otpadnih voda i otpada - ističe naš sagovornik.

Imajući u vidu da je štednja resursa uvek najbolja investicija, evo kako možemo i mi da budemo provajderi novog doba i da postkovid tranziciju od prepreke pretvorimo u šansu. Danas je rast privrede usko povezan sa rastom korišćenja resursa, energije i vode. Subvencionisanje osnovnih fosilnih energenata imalo je smisla ranije, kao i porez na rad kad smo imali manjak radne snage, dok je istovremeno efikasnost rada morala da se poveća. Opravdano se postavlja pitanje - da li su ovi pristupi i politike danas zastarele?

- Cirkularna ekonomija predlaže promenu politika sa oporezivanja rada na oporezivanje korišćenja sirovina, energije i vode, te produženu odgovornost proizvođača za pravljenje otpada i zagađenje okoline. Takođe, prostor za uštede i promociju zelenih nabavki prilično je veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017. godini, prema godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, iznosilo je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast - 7,98%. Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda. Pored direktnih mera kojima se sprovode ciljevi politike zaštite životne sredine, država bi na taj način mogla i indirektno, preko ovog postupka, da doprinese rastu BDP - ističe Mitrović.

Menjajmo način rada

Putem inovativne, poslovne cirkularne ekonomije obogaćujemo lokalnu proizvodnju, smanjujemo zavisnost od eksternih faktora, usklađujemo poslovanje s prirodnim kapacitetom okoline i povećavamo otpornost kompanija u svakom smislu. Stav stručnjaka je da taj put postaje neizbežan, kao i da će EU oporavak od kovida gledati još više kroz zelenu prizmu.

- Ako se okrenemo staromodnoj proizvodnji „uzmi-napravi-baci“, pa onda tretiranju otpada, ostajemo zarobljeni u 90-im godinama sve do 2040! Ako se povežemo, istražimo mogućnosti i uskladimo naše poslovanje sa CEAP („Circular Economy Action Plan“ Evropske unije), dobijamo novu poziciju na tržištu. Jedan od načina da smanjimo emisije CO2 je tranzicija na obnovljive izvore energije. To, ipak, nije dovoljno. Istraživanja pokazuju da možemo postići oko 55% smanjenja uticaja. Ostalih 45% je u vezi s promenom načina na koji dizajniramo, proizvodimo i koristimo proizvode, tj. putem cirkularne ekonomije. Drugim rečima, ne možemo se uzdati samo u tehnologiju već moramo da menjamo i naš način rada. Energetska efikasnost može da donese 2,5 milijardi evra investicija zapadnom Balkanu i smanji potrošnju energije u zgradama do 40% - zaključuje Mitrović.

On dodaje da će potrošači posle krize uzrokovane kovidom 19 biti skeptični prema rizičnim kupovinama, te kupovini proizvoda koji iziskuju veće troškove, ali takođe će sve manje podržavati brendove i proizvode koji potencijalno kreiraju zagađenje i utiču negativno na društvo. Cirkularna ekonomija se integralno brine o našoj sredini.

- Nadalje, moramo probiti „zvučni zid“ i prestati da „sahranjujemo“ godišnje 100 miliona evra u divlje deponije i smetlišta, tako što recikliramo samo 55 komunalnog otpada, i to radimo poslednjih 20 godina. Za te pare imamo godišnje po četiri reciklažna centra u Srbiji - dodaje Siniša Mitrović.

TRASIRAN PUT ZA PRELAZAK NA KRUŽNI SISTEM

Institucionalna platforma

 


Foto: Shutterstock

U 2019. godini radilo se na stvaranju neophodnog okvira za tranziciju s linearnog na kružni sistem. Tako PKS ima Centar za cirkularnu ekonomiju čiji je cilj da pripremi privrednike za strateški zaokret. U okviru Ministarstva zaštite životne sredine formirana je Grupa za kružnu i zelenu ekonomiju. Ministarstvo je, takođe, izradilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, a u proteklom periodu pripremljeno je više brošura pod pokroviteljstvom međunarodnih organizacija kao što su UNDP, OEBS, GIZ.

Postupanje po kriterijumima održivosti

Ekološka odgovornost kao strateško opredeljenje kompanije dm

 


Foto: Shutterstock

Kompanija dm drogerie markt postavila je niz kriterijuma održivosti unutar ciklusa proizvodnje i pakovanja proizvoda

Kompanija dm od početka svog poslovanja širom Evrope shvata važnost štednje resursa i smanjenja rizika za životnu sredinu. Pored aktivnosti koje se direktno odnose na očuvanje zdrave životne sredine, dm deluje održivo i kada je u pitanju asortiman. Tako se među proizvodima nalazi sertifikovana prirodna kozmetika, organska hrana i druge vrste ekološki proizvedene robe, a kompanija vodi računa i o izboru proizvodnih resursa i materijala za pakovanje. Na policama dm drogerija se može pronaći oznaka FSC, koja označava proizvode napravljene od drveta i papira, na ekološki odgovoran i društveno koristan način, u skladu s kriterijumima za upravljanje životnom sredinom. Pored toga, više od 90 odsto privatnih robnih marki kompanije dolazi iz centralne Evrope, što smanjuje puteve transporta i umanjuje emisiju CO2. Kompanija je takođe postavila niz kriterijuma održivosti unutar ciklusa proizvodnje i pakovanja proizvoda - biorazgradivu ambalažu, prirodnu kozmetiku, delove asortimana od recikliranih materijala i proizvode za višekratnu upotrebu, kojima se sprečava nepotrebno dodatno zagađivanje prirode. Kompanija dm drogerie markt je prethodne godine povukla plastične ambalažne kese iz prodaje, dok godinama unazad u svojoj ponudi ima trajne torbe sa doživotnom garancijom. Ovo pokazuje nastojanje dm-a da u svim segmentima poslovanja deluje društveno odgovorno.

Kurir.rs/ Jelena Vukić

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama