Zdravlje deteta zavisi od ishrane majke za vreme trudnoće

"U zapadnim kulturama neophodna je priprema roditelja i pre začeća deteta. Budući roditelji se tada podvrgavaju detoksikaciji organizma da bi se sve što je nezdravo izbacilo, pa se sprovodi i dijetoterapija organskom hranom", ističe nutricionistkinja.

Ona poručuje da prednost uvek treba dati organskoj hrani koja je zdrava i koja nije genetski modifikovana, ne sadrži metabolite, insekticide, otrove, hemijska zagađenja ni pesticide. Ishrana deteta nastavlja se u utrobi majke gde se formira digestivni trakt koji je nezreo sve do šestog meseca bebinog života, a sazreva u drugoj godini, pa zbog toga ishrana treba da bude raznovrsna i izbalansirana, sastavljena u dogovoru sa nutricionistom.

Birajte organsku hranu tokom dojenja

Kako nam objašnjava, najzdravija hrana za novorođenče je majčino mleko, jedina zdrava voda je voda koja se nalazi u majčinom mleku, a jedini zdrav čaj je onaj koji majka pije kako bi dete putem njenog mleka konzumiralo napitak namenjen njemu. Drugim rečima, u prvim mesecima života, beba putem mleka uzima hranu koju mama unosi u svoj organizam i zato je njena preporuka majkama da unose što više organskih namirnica.

Gde možete da pronađete organske namirnice za svaki obrok?
Privatna robna marka sa najširim asortimanom organskih proizvoda jeste dmBio koji možete pronaći u svim dm drogerijama u našoj zemlji. Sa oko 400 proizvoda organskog porekla dmBio vam omogućava da svaki obrok koji pripremate za vašu decu i porodicu obogatite organskim zalogajima, bilo da je reč o hrani za bebe, organskim žitaricama, namazima, orašastim plodovima, grickalicama, raznim pastama, začinima, sosovima, uljima, ili jelima za brzu pripremu. Ukoliko želite da uspostavite zdraviji porodični jelovnik, uz koji idu još ukusniji zalogaji, pravo je vreme da isprobate dmBio asortiman u vašoj omiljenoj dm drogeriji, koji je od sada dostupan i u okviru aplikacije Glovo, imajući u vidu da je kompanija dm nedavno uvela opciju onlajn kupovine.

Prema njenim rečima, prednost treba dati organskoj hrani nad konvencionalnom jer je zdravija, hranljivija, sadrži vitamine, minerale, fitonutrijente, antioksidanse, daje sitost i lakše se vari. Organska hrana ima mnogo više kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, omega-3 masnih kiselina, a prisutnost toksičnih materijala svedena je na minimum. Pored toga, u organskoj hrani nema antibiotika, vakcina, hormona i lekova zbog čega je ona zdravija i bezbednija.

Kora hranljiva, ali samo kod organskog voća

Kada dete dobije prve zubiće roditelji treba da im daju hranu koja se žvaće. Prilikom žvakanja dete luči ptijalin koji se nalazi u pljuvački, koji nije ništa drugo nego probiotik.

"Organsko voće, povrće, voćni sokovi i pasirane kaše koriste se prema uzrastu deteta. Za razliku od komercijalnog voća gde je zabranjeno jesti koru da bi se izbegao unos hemikalija, kod organskog voća je obavezno unositi koru. To su zdrava dijetna vlakna koja daju veću sitost i poboljšavaju rad creva. Voće se uzima kao samostalna hrana, nikada posle obroka. Sok se daje detetu kašikom kako bi beba lučila što više pljuvačke i samim tim pokrenula zdravije varenje i veću iskoristljivost zdravih nutrijenata", savetuje nutricionistkinja.

Pored toga, ona poručuje da u ishrani dece prednost treba dati raznovrsnom sirovom povrću, salatama bez dodatka ulja ili dresinga, kao i grilovanom i kuvanom povrću. Pohovano povrće upija mnogo masnoće, pa ga treba izbegavati, dok skrobno povrće (krompir, batat, pasulj, grašak) treba kuvati, a ne peći ili pržiti. Namirnice kao što su pirinač, kinoa, palenta, proso, spelta, heljda, raž i ječam organizam održavaju sitim i snabdevaju ga optimalnom količinom energije.

"Mleko i mlečni proizvodi u ishrani dece treba da budu zastupljeni svakodnevno. Prednost treba dati probiotskim kulturama, odnosno kiselom mleku, jogurtu. Kravlje mleko, kao i mleko ostalih sisara ne daje se deci do druge godine života, dok se preporučuje davanje biljnih mleka organskog porekla", dodaje Raičević. Kasnije, kako kaže, obavezno je da meso bude zastupljeno tri puta sedmično u ishrani deteta (deci se preporučuje konzumiranje divljači), a od toga jednom nedeljno na meniju treba da bude riba. Jaja treba da se nađu na meniju dva do tri puta sedmično, ali ne treba zaboraviti da je jaje zamena za meso i da ih ne treba zajedno unositi.

Kako izbeći slatkiše?

Vrlo jednostavno. Vi ste ti koji svom detetu uvode namirnice i stvarate navike za njegov kasniji uzrast.

"Kada su slatkiši u pitanju, bitno je izbegavati bele šećere, bombone, čokolade, konditorske proizvode. Zamene za slatkiše su med, urme, sušeno voće i perga. Ukoliko je dete sportista, unos organskih slatkiša je preporuka", savetuje Milka.

Sa druge strane, kako navodi nutricionistkinja, deca koja imaju glutensku enteropatiju moraju isključivo da se hrane bezglutenskom hranom.

"Gluten je lepljiva supstanca koja testu daje elastičnost, nalazi se u proizvodima koje mnogi svakodnevno konzumiraju. Ima ga u pšenici, ječmu i raži, ali i svim onim proizvodima koji od njih nastaju - testeninama, pici, supama, industrijskoj hrani, pa čak i u hrani za bebe. Gluten se nalazi u aditivima, konzervansima i različitim stabilizatorima hrane, sredstvima za održavanje higijene usta, ali i u lekovima", zaključuje nutricionistkinja.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama