Koronavirus najnovije

Beba Jana pokazala je nadmoć nad opakom bolesti i pokazala koliki je borac iako je juna 2020. godine došla na ovaj svet. Jana je beba koja se nije predala, a lekari Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj koji su je operisali zaslužili su, baš kao i ova predivna devojčica, jedno veliko "bravo".

Kako je njena borba počela, kroz šta su sve ona i njena porodica prošli, koliko je sati, dana, nedelja i meseci u njihovim životima bilo prožeto strahom, ispričala je Janina majka Aleksandra Subotić.

"Jana je dete iz uredne trudnoće, rođena u terminu, 23. juna 2020, a ocena na rođenju bila je 9/10, sve je odlično bilo. Do drugog meseca života bila je napredno dete, učila je, rasla, razvijala se. Početkom septembra je imala prvi napad bola, gde smo mislili da joj se nešto ne dopada u okolini ili ima strah od nečega. Bila je jako nervozna i tužna, ali smo mislili da je samo faza i da će proći", priča mama Aleksandra.

Nedugo posle toga, 12. septembra u jutarnjim časovima počela je da se guši dok jede, odbijala hranu i plakala. U prnjavorskoj bolnici (opština Šabac) je pedijatar ustanovio da je dete prehlađeno i da se sekret iz nosa sliva u pluća, te je Jana dobila terapiju za prehladu, ali se ništa nije menjalo.

Tvrd stomak koji je bio otečen sa ispupčenim pupkom uz bolno plakanje bili su znak roditeljima da nešto nije u redu. Pozvali su hitnu pomoć, posle čega su iz Ribara prebačeni u Šabac, a lekari u dečijem dispanzeru rekli su da je dete naduto, puno gasova i zadržane stolice.

"Vratili smo se kući i počeli sa terapijom za pražnjenje creva, ali to nije pomoglo. Ponovo smo otišli u Šabac, iz dispanzera su nas poslali na pedijatrijsko odeljenje, tamo su nam isto rekli da su gasovi i rekli da se uradi nativni pregled abdomena. Sa kontrole smo se vratili kući i čekali da sve to prođe. Sedamnaestog septembra je Jani stomak goreo."

"Dobila sam uput od drugog pedijatra iz Prnjavora i ponovo krenula za Šabac. Stavili su joj rektalni kateter i čekali da taj vazduh iz creva izađe. Uključili su joj infuziju, a detetu je bilo sve gore, ja sam otišla kod doktorke i rekla joj da želim uput za Beograd ili da nas otpuste da je sama vodim. Došli su da joj izvade krv, pola analiza je stiglo u toku noći i rekli su mi da su joj trombociti i leukociti povišeni, a hemoglobin malo snižen. U jutarnjim časovima joj je odrađen ultrazvuk na odeljenju gde su nam rekli da su jetra i slezina uvećani ali ćemo morati na interno odeljenje da se i tamo uradi."

"Urađen je i taj ultrazvuk, a po nas su došla kola hitne pomoći i prebačeni smo u Tiršovu. Pritom, moje dete nije davalo nikakve znake života osim što je disalo. Došli smo i na odeljenje, urađen joj je ultrazvuk stomaka i utvrđeno prisustvo tumorske mase. Ogroman tumor od 12 centimetara koji je rascvetao jetru. Dete je bilo u jako lošem stanju, u fazi padanja u šok. Tražili su da dovedem dete u intervenicije, trazili su joj venski put, međutim od dehidratacije, opalog hemoglobina, gde je dete iskrvarilo od tog tumora, nisu mogli da nađu i prebačena je na intenzivnu negu.

Mene su poslali kući jer nemam pravo da ostanem u bolnici dok je ona na intenzivnoj. Tri dana posle našeg prijema rađena je biopsija i ustanovljeno je da dete ima rabdoidni tumor jetre, koji je jako redak. Pet dana je provela na intenzivnoj nezi, nakon toga je spuštena na odeljenje hematologije gde je sa nepuna 3 meseca imala 8,5 kg. Bilo je strašno. Koliko god sam poželela svoje dete, plašila sam se šta ću zateći. I to čega sam se plašila me je i sačekalo. Počela je sa hemioterapijom odmah nakon biopsije."

 
 
 
 
 
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Objavu dijeli Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs)

"Iz dana u dan je bilo sve bolje. Primila je 6 ciklusa hemioterapije. Nakon svakog ciklusa se tumor smanjivao, a ona je sve više napredovala i rasla. Veliki deo jetre je bio zahvaćen. Bilo je pitanje da li će uopšte preživeti. Sati su bili u pitanju."

Posle šest ciklusa hemioterapije, odlučeno je da se ide na operaciju, gde se tumor prepolovio na pola. 97 odsto tumora je nekroziralo, ali iako je imao 6 centimetara, bilo je rizično uraditi tako nešto na bebi od nepunih 6 meseci.

"U slučaju da ostaje manje od 30 odsto zdravog tkiva jetre, ona ne bi opstala i morala bi na transplataciju, a to je jako teško. Profesor dr Aleksandar Sretenović je dan pre prve operacije došao i rekao da postoji mogućnost resekcije jetre, zdravog od tumorskog tkiva, podvezivanje vene iz tog bolesnog u zdravi deo jetre, zatim se čeka da taj zdravi deo poraste i nakon 7 do 12 dana se radi ta druga operacija gde se vadi bolesni deo", priča Aleksandra.

Tako je i urađeno 11. decembra 2020, ali su imali problem prilikom ušivanja, jer su joj creva dosta bila otečena. Bila je na respiratoru, u vestačkoj komi, jer su creva bila u nekoj kesi tih sedam dana do druge operacije. Zatim je odrađena i ta druga operacija 18. decembra 2020. i sve je prošlo kako treba.

"Bila je još sedam dana posle te druge operacije na respiratoru, a onda su polako počeli da je bude. U ponedeljak 28. decembra je spuštena sa intenzivne nege na odeljenje hematologije. Sada je dobro. Polako se vraća u normalu. Najgore je prošlo", kaže Aleksandra.

Ona dodaje da joj je jako teško da priča o svemu što se desilo, ali...

"Ona je moj ponos, moj heroj, moj borac. Najmlađe dete na svetu kome je urađena ta vrsta operacije i prva u Srbiji. Moram da napomenem da je ova bolest za nas bila teška borba kao i za svakog roditelja, ali mi nismo dozvolili da se u kući priča o tome. Dolazili smo u bolnicu znajući da je sve to za njeno dobro, iako je bilo pitanje da li će biti operisana zbog same vrste bolesti, i bolnica je bila mesto gde pričamo o tome. Kod kuće nismo dozvolili da se oseti ta tuga i bol jer naše dete ima tumor. Bili smo nasmejani zbog nje i kada je bilo najteže. Sada imamo još par ciklusa hemioterapije i kasnije nam ostaju samo kontrole", emotivne su reče naše sagovornice.

Jedino po čemu će pamtiti prethodnu godinu je Janino rođenje i to što je uspela da preživi takvu vrstu operacije.

"Organizam je izmučen od terapija, ali ovo je samo sada, dok se ne izleči, biće vremena za oporavak i za sve. Jako sam teško podnela odvojenost od nje, tri nedelje nije mala stvar, ali znala sam da će uspeti i da će iz ove teške borbe izaći kao pobednik", priča Janina mama.

Ogromna zahvalnost lekarima Tiršove

Aleksandra kaže da veliku zahvalnost duguju tim divnim ljudima sa odeljenja hematologije i onkologije.

"Posebno profesorki dr Nadi Krstovski i profesoru dr Aleksandru Sretenovicu koji nam pomogli da sve ovo preživimo. Hvala svima puno, od divnog osoblja, medicinskih sestara, lekara, i želela bih da se zahvalim glavnoj sestri Magdaleni koja nam je izlazila u susret za sve jer mi nismo iz Beograda", priča ona i dodaje da je dr Sretenović, koji je operisao Janu, dolazio od kuće svakog jutra samo da bi nju obišao na intenzivnoj nezi.

"To su lekari, i to su ljudi. Svaku pohvalu zaslužuju. Hvala ljudima iz Tiršove", rekla je.

Pročitajte i:

 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama