Više od 40 odsto učenika u Srbiji neopravdano izostane iz škole u toku dve nedelje, dok 61 odsto zakasni na neki čas, pokazuju nedavna istraživanja.

Oni koji često neopravdano izostaju, odsustvo mogu da nadoknade društveno korisnim odnosno humanitarnim radom, koji traje od dve do četiri nedelje.

Najčešći razlozi za izostajanje su sportske aktivnosti, produženje raspusta, ali neretko je i namerno izbegavanje nastave.

"Mislim da je to mnogo širi i ozbiljniji problem nego što se čini na prvu loptu. Zašto bi neko izostajao iz škole ako bi ta škola bila procenjena kao interesantna i korisna? Mislim da je veći problem sistemski u tome što se škola nedovoljno brzo menja i nedovoljno prilagođava aktuelnim potrebama učenika", kaže psiholog Radmila Vulić Bojović.

Kako bi đake vratile u klupe, neke škole uvele su posebne mere.

"Strogo se pridržavamo pravilnika o načinu najave bolovanja učenika i donošenja opravdanja isključivo od strane roditelja tu insistiramo, dosledni smo i mislim da je to dalo dobar rezultat u smislu smanjenja broja izostanaka", navodi Marija Miletić, direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije.

Oni koji često neopravdano izostaju, od 2018. godine, odsustvo mogu da nadoknade društveno-korisnim odnosno humanitarnim radom, koji traje od dve do četiri nedelje.

"Oni nekako kroz taj rad i taj odnos koji je nesvakidašnji, malo drugačiji shvate da mi nismo na nekoj drugoj strani nego smo na njihovoj strani, dakle želimo im najbolje", ističe Jole Bulatović, direktor OŠ "Drinka Pavlović".

Psiholog Radmila Vulić Bojović smatra da u vaspitnom smislu ovakva ideja ima veliko pokriće i da deca mogu iz toga da nauče više nego iz bilo koje kazne.

"Ukoliko je nešto procenjeno kao negativno, štetno, prirodna posledica toga je da se na neki način iskupite tako što ćete učiniti nešto dobro", dodaje Vulić Bojovićeva.

Pa tako nestašni đaci mogu neko vreme da se brinu o čišćenju škole, pomažu administraciji, farbaju ogradu, pomažu tokom humanitarnih akcija.

"Efekti su vidljivi tamo gde postoji dobra saradnja sa roditeljima i zbog toga je jako važno kada primenjujemo bilo koji vaspitni rad u školi, pa isto tako i društveno-korisni rad, da imamo tu sinhronizaciju i saglasnost škole i roditelja. Društveno-korisni rad nije nikakva kazna niti takva vrsta mere, ali da upravo od rezultata i efekata društveno korisnog rada i pojačanog vaspitnog rada sa učenikom zavisi konačna mera koja će učeniku biti izrečena", navodi Milja Krivokuća iz Ministarstva prosvete.

Ukoliko učenik odbije da učestvuje u društveno-korisnom radu roditelj snosi odgovornost u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Zapratite nas i na Instagramu!

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama