Island rešava krizu sa napijanjem tinejdžera angažovanjem roditelja i promovisanjem muzičkih i sportskih aktivnosti za učenike.

Svakog vikenda roditelji širom glavnog grada Rejkjavika kreću u dvočasovnu večernju patrolu svojim kvartom i proveravaju šta rade mladi: u 22h "roditeljske patrole" ulaze na popularna mesta i muzika se isključuje. 

Usredsređena na lokalno učešće i promovisanje više muzičkih i sportskih opcija za studente, ta ostrvska država u severnom Atlantiku ukida tinejdžersku kulturu opijanja i pušenja.

Uz to, islandski tinejdžeri sada imaju jednu od najnižih stopa zloupotrebe opojnih droga u Evropi. 

Druge zemlje se priključuju, te Islandski centar za društvena istraživanja i analize, institut koji vodi taj projekat dve decenije, kaže da sada 100 lokalnih zajednica u 23 zemlje od Finske do Čilea, savetuje o tome kako smanjiti zloupotrebu opojnih supstanci medju tinejdžerima.

"Ključ uspeha je stvaranje zdravih zajednica i na taj način i zdravih pojedinaca", rekla je Inga Dora Sigfusdotir, profesorka sociologije koja je osnovala rastući program "Omladina Islanda", preimenovan u "Planeta omladine".

Tajna je, kaže ona, u tome da se mladi ljudi nečim bave i da se roditelji bave njima, a da ne razgovaraju mnogo samo o drogama ili alkoholu.

To je u oštroj suprotnosti s drugim programima za borbu protiv zavisnosti, koji tinejdžere pokušavaju da zadrže na školskim predavanjima, uz zastrašujuće oglase o pušenju i pijenju alkohola.

"Govoriti tinejdžerima da ne koriste drogu, može izazvati suprotnu reakciju: da iz znatiželje probaju", rekla je Sigfusdotir.

U 1999. godini, kada bi se hiljade tinejdžera okupljale u centru Rejkjavika svakog vikenda, ankete su pokazale da je 56 odsto islandskih 16-godišnjaka pilo alkohol, a toliko i probalo da puši. 

Godinama kasnije, Island ima najniže stope pijenja i pušenja među 35 zemalja u Evropskom istraživačkom projektu za škole o alkoholu i drugim drogama iz 2015. godine.

U proseku 80 odsto šesnaestogodišnjaka u Evropi je probalo alkohol barem jednom, a na Islandu svega 35 odsto, te je to jedina zemlja u kojoj se više od polovine učenika potpuno uzdržava od alkohola. Danska, druga bogata nordijska zemlja, ima najveću stopu pijenja alkohola medju tinejdžerima, zajedno s Grčkom, Mađarskom i Češkom, gde je takvih od 92 do 96 odsto. 

U SAD je piće tinejdžera važno zdravstveno pitanje, jer mnogi američki tinejdžeri voze automobile i nemaju pristup dobrom javnom prevozu, poput tinejdžera u Evropi.

Američki centar za kontrolu bolesti (CDC) izveštava da, iako je pijenje u srednjim školama u SAD u poslednjih 20 godina znatno opalo, na 32,8 odsto 2015. godine, 17,7 odsto američkih srednjoškolaca i dalje pije najmanje jednom mesečno.

CDC kaže da prekomerno pijenje uzrokuje 4.300 smrtnih slučajeva godišnje u Sjedinjenim Državama među mlađima od 21 godine.

Gradonačelnik Rejkjavika Dagur B. Egertson rekao je da je islandski plan "da društvo daje bolje mogućnosti" tinejdžerima od zloupotrebe supstanci. On veruje da je omladinsku kulturu u njegovoj zemlji dramatično promenila široka paleta mogućnosti koje djake danas angažuje i inspiriše.

Ipak, bolje mogućnosti koštaju. Opštine, poput Rejkjavika, investirale su u sportske dvorane, muzičke škole i omladinske centre. Da bi programi postali široko dostupni, roditeljima se nudi vaučer u vrednosti 500 dolara za sportske ili muzičke programe za njihovu decu. 

Egertson, kome je 46 godina, seća se da je ono što je bilo društveno prihvatljivo kada je on bio tinejdžer, sada skandalozno. 

Ali, s druge strane, sada je anksioznosti i simptoma depresije više nego ikada pre, naročito kod devojaka, gde se stopa udvostručila u poslednjih deset godina. 

"Vaping" je zamenio upotrebu duvana, a oko 40 odsto islandskih 16-godišnjaka je probalo "elektronske cigarete".

Istraživači kažu da se model prevencije u projektu "Planeta omladine" stalno razvija, jer se zasniva na godišnjim istraživanjima kako bi se otkrili trendovi i merila se efikasnost politike. 

Grupa roditelja koji patroliraju kroz četvrt Korar, u Rejkjaviku advokat, reklamni agent i diplomata, proverava da li su deca mladja od 12 godina kod kuće u 20.00 sati, a deca od 13 do 16 godina moraju kući u 22.00. Leti, kada je školski raspust, "policijski čas" je dva sata kasnije. 

"Ako su deca napolju kasno uveče, mi im to samo kažemo lepo i uljudno, i ona odu kućama", rekao je Heidar Atlason, veteran "roditeljske patrole".

Uostalom, deca se i na Islandu sada "više druže onlajn nego uživo, napolju", dodao je on.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama