Udaranje deteta po glavi ima višestruko loše efekte na njega, kako fizičke, pa tako i psihičke, slažu se mnogi naučnici. Najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona uvodi se potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja, a kao upotreba alternativnih metoda preporučuju se ćuška, čvrga i udarac po zadnjici. Međutim, profesor filozofije i psihoterapeut dr Tatjana Milivojević tvrdi da je i čvrga opasna, te da može da upropasti dete.

Ovakvim zlostavljanjem, dete može da pretrpi povredu koja utiče na njegov centralni nervni sistem i vuče kao posledicu različite poremećaje za ceo život. Sa druge strane, kad udarite dete u glavu, vi napadate na veoma agresivan način njegovu ličnost i ponižavate ga. Ono će vremenom, kako raste sa psihološkim problemom, postajati ili sramežljivo, plašljivo i gotovo bespomoćno u svakoj situaciji, a u kasnijem dobu i nesamostalno, ili će biti jednako, odnosno više agresivno od roditelja, jer je takav mehanizam odbrane stvorilo.

Zagovornici novog Porodičnog zakona jasno su identifikovali ove posledice za šamar, ali ne i za čvrgu.

"Čvrga je takođe udarac u glavu i isto tako može biti bolna. Zamislite odraslog čoveka od 80 kilograma kako detetu od dve godine udara čvrgu. To nije normalno. Deca se nipošto ne smeju ni na koji način udarati u glavu", izričita je Tatjana.

Ona dodaje da je u našoj sredini česta pojava da dete pomazimo po glavi i da pritom izgovorimo "pametno moje". Postavlja pitanje - šta onda poručujemo detetu ako tu pametnu glavu na bilo koji način udarimo?

"Ta 'pametna glavica' će odmah pomisliti da je glupa i bezvredna, a građenje niskog mišljenja o sebi i omalovažavanja sopstvene ličnosti od malih nogu može da bude kobno za dalji razvoj ličnosti deteta", ističe ona, pa dodaje da ovakva deca najčešće imaju probleme sa ponašanjem u tinejdžerskom periodu, a kasnije mogu da se razviju i poremećaji ličnosti.

Nesigurnost koja se uvuče u osobu u ranom detinjstvu eskalira u odraslom dobu najčešće u depresiju, anksioznost, ali i u agresivni i manipulativni tip poremećaja kakav je disocijalni poremećaj ličnosti.

"Roditelji bi trebalo da se upoznaju sa razvojnom psihologijom, ali za sve to je potrebna šira edukacija društva. Zbog toga mislim da jedno postavljanje normi bez kompleksnog rešavanja problema zlostavljanja dece neće mnogo pomoći zlosavljenom detetu, a jako će odmoći zdravoj porodici zbog moći koju daje najmlađima, a koju ća oni kad su ljuti upotrebljavati protiv roditelja", kaže psihoterapeut.

Ona dodaje da dete do godinu dana nema svrhe uopšte tući na bilo koji način, jer oni ne mogu da percipiraju ono što želite da im poručite. Posle toga je dovoljno koristiti šljapkanje po guzi, ali uz ozbiljan ton i izraz lica, nikako vikanje, jer ono može gori efekat da ima od ćuške.

"Dete ne bi trebalo nikako udarati ni po rukama, jer se tu nalazi velika količina važnih nervnih završetaka. Nije retka pojava da se zbog ovakvog tipa kažnjavanja deci tresu ruke, a može doći i do gorih posledica, pogotovo onih psiholoških", jasna je Milivojević.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama