Proslavi Božića prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade, koje prate različiti narodni običaji.

Poklade su zapravo domaće gozbe namenjene svim članovima porodice, a mogu da budu i seoska veselja uoči velikih postova. Njihovi nazivi se obično povezuju sa velikim postovima, pa kako ove prethode Božićnom postu, nazivaju se Božićne poklade.

Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs.

Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode se različite rituale, kao što je, na primer, preskakanje i igranje oko vatre. Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.

U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.

Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac."

Posle poklada sledi post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, odnosno hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića na izvesno vreme. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama