Za razliku od starijih generacija malih maturanata, koji su se utrkivali da se upišu u gimnaziju s namerom da školovanje nastave na fakultetu, sadašnji đaci hrle u stručne škole, da što pre ispeku zanat i počnu samostalno da zarađuju.

Tako je ove godine u gimnazijama širom Srbije ostalo čak 2.109 slobodnih mesta, oko 70 odeljenja, dok su skoro sve srednje stručne škole popunjene. Rezultati prvog kruga upisa pokazali su da su se za mesto u stručnim četvorogodišnjim školama borili odlikaši, dok je za upis u gimnazije u unutrašnjosti Srbije bilo potrebno tek 50 bodova.

Najveće interesovanje đaci su pokazali za medicinske škole (medicinske sestre i tehničare, zubne i farmaceutske tehničare), i to u celoj Srbiji, na drugom mestu su elektrotehničke škole (smerovi za informacione tehnologije i za administratora računarskih mreža), a na trećem mestu su ugostiteljske škole (za turističke i kulinarske tehničare), kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

"Sve ovo pokazuje da su mladi sada vrlo praktični i tačno znaju šta hoće da urade od svog života, a to je da što pre nauče, da se što pre zaposle i dobro zarađuju, ali i da odu u inostranstvo. Vreme kada je važilo pravilo "uči školu da ne bi radio", to jest da studiraš, pa tek onda da tražiš posao, davno je prošlo", ocenio je Antić.

On objašnjava da oni koji se odlučuju za medicinsku struku žele da odu pre svega u Nemačku, Austriju, Norvešku i druge skandinavske zemlje, dok su elektrotehničari sa smera za IT podjednako traženi i dobro plaćeni u inostranstvu i u Srbiji, gde zarađuju oko 1.000 evra. Želju đaka za ugostiteljskim školama on objašnjava velikom razvoju turizma u našoj zemlji uz očekivano otvaranje i do 100.000 novih radnih mesta.

"Tržište rada diktira sada za šta će se deca školovati, a Ministarstvo prosvete bi zato trebalo više da radi na unapređenju praktične nastave, pravljenju kvalitetnih laboratorija i radionica, koje su nam potrebne da bi se još bolje i više školovali kadrovi koji dižu privredu. Škole su već tražile uvođenje novih smerova za organsku ishranu i za eko-grejanje, ali to zasad nije ostvareno", rekao je Antić.

Slobodna mesta - tek poneko za zanate

Gimnazije su najviše popunjene u Beogradu i drugim regionalnim centrima, dok u manjim sredinama, poput Vranja, Ćuprije, Velike Plane, Bora i Knjaževca, slobodnih mesta ima napretek. Kad je o srednjim strukovnim školama reč, poneko slobodno mesto ostalo je još u građevinskim školama, i to za zidare, krovoprekrivače i tesare, zatim za kožare, kao i u mašinskim i poljoprivrednim školama. 

Pao prag za upis

Prema podacima Ministarstva prosvete, čak 86 odsto učenika raspoređeno je po prve tri želje za srednje škole, a 64 odsto učenika dobilo je srednje škole po prvoj želji.

"Prag za upis ove godine je pao u proseku za oko dva boda i to je nešto što je novina. Moguć je prelazak iz jedne u drugu školu samo ako u tim školama u koje žele da pređu ima mesta", rekao je Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih. On je naveo da se u gimnazije upisalo 17.106 učenika, na trogodišnja zanimanja 11.689 đaka, dok se u specijalistička odeljenja, posvećena matematici, fizici, filologiji itd., upisalo 2.804 učenika.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama