Jedna mlada mama, Sanja Radojević iz Zupča u Zubinom Potoku, na severu Kosova i Metohije, sa suprugom Srećkom Radojevićem izrodila je četvoro dečaka koje odgaja u radosti i blagostanju.

Od Eparhije raško-prizrenske, prošle godine za Vidovdan, dobila je Orden Majke devet Jugovića koji Eparhija dodeljuje majkama koje odluče da rode više od troje dece. Sanja se veoma ponosi ovim prestižnim priznanjem i to je otvoreno rekla.

Posted by Sanja Radojevic on субота 7. октобар 2017.

Ponosna majka i supruga

Sanja Radojević, rođena je u porodici Višeslava i Ljubice Vukomanović u Novom Pazaru 1987. godine jer se, kako kaže, baš u tom periodu krečilo porodilište u Kosovskoj Mitrovici gde su u naselju "Brđani" živeli njeni roditelji. Sanja ima i brata Slađana. Osnovnu školu završila je u Kosovskoj Mitrovici, a Srednju medicinsku – opšti smer, takođe u Mitrovici.

"Uvek sam volela da brinem o drugima. Ponosna sam na svoju decu. Nisam zaposlena nigde, jer nemam "vezu". Mnogo puta sam pokušavala i predavala zahtev i molbu za posao u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, ali odgovor nikad nije stigao niti sam bila pozvana bar na razgovor, a mnogo volim taj posao. Pripravnički sam završila u Mitrovici još 2009. godine, položila i državni ispit, ali nažalost sedim kući. Udala sam se sa nepunih 18 godina u selu Zupču. Prvo dete rodila sam sa 18 godina, drugo sa 19, treće sa 22 godine i četvrto sa 28 godina. Sinovi nam se zovu Lazar, Miroslav, Luka i Mladen. Uvek sam volela puno dece. U kući kod roditelja imala sam samo brata, a ja sam volela da nas je više. Moje je mišljenje da gde ima ljubavi i sloge uvek će biti svega što je potrebno deci", priča Sanja.

Sanja uživa u svojoj porodici, ali joj posao ipak mnogo nedostaje. Ona se nada da će se neko setiti da je potrebno i humano zaposliti majku četvoro dece, tim više što bi ona rađala još da ima stalan posao. Volela bi, kaže, da ima i devojčicu, ali, ako Bog da…

Sanja Radojević je jedna mama koja ne zapostavlja ni ambicije jer bi jako želela da nastavi da se obrazuje i rado bi upisala Zdravstvenu negu, svesna značaja obrazovanja, a to je upravo ono što ona voli.

"Ipak", kaže Sanja, "za sada je ovako kako je, imam posao za koji ne primam platu već mi se uzvraća ljubavlju. Da napomenem da ni moj suprug Srećko ne radi već je u penziji, a bio je službenik", dodaje Sanja.

Oko odgajanja dece pomagala joj je svekrva, jer je ona bila sasvim mlada kada se udala i rodila prvo dete i bez nečije pomoći teško bi se snalazila.

Vaspitanje u duhu rada i poštenja

"Uvek sam volela decu i brzo sam naučila sve oko njih. Smatram da je najbitnije da majka uvek bude uz decu dok su mala, zatim otac, a onda i bake i dede ako zatreba… Moj suprug je pravi Kolašinac i ne pomaže mnogo oko dece, ali on radi i privatno tako da pomaže na drugi način. Srećko obožava decu i zajedno smo se radovali svakom njihovom prvom koraku, nicanju prvih zuba, prvim izgovorenim rečima… Volimo zajedno sve što je u vezi s našom decom", ističe Sanja, govoreći da ima svekrvu koja je voli baš kao ćerku.

Pitamo Sanju kako vaspitavaju decu, s obzirom da živimo u nekom čudnom i mučnom vremenu u kome se pojavilo i vršnjačko nasilje.

"Decu vaspitavamo da budu, pre svega, dobri, pošteni i vredni, a ostalo će doći vremenom… Pomoći će dragi Bog… Svi idu u školu, samo najmlađi, Mladen, sedi sa mamom kod kuće. Deca imaju svoje obaveze i kada završe zadatke i učenje pitaju ima li šta da se pomogne. Prvo pitaju mene, pa im ja kažem da pomognu ocu, dedi, babi ako ima potrebe. Svako od njih tada dobije svoje zaduženje koliko je u njihovoj moći. A meni je dovoljno da su zdravi i srećni, ali se moraju učiti radu dok je vreme.

Posted by Sanja Radojevic on понедељак 12. фебруар 2018.

Jedino Miroslav malo "zabušava", ali uz lepu reč i dogovor i on odradi što mu padne u zadatak. Nažalost, jeste došlo neko "ludo vreme", ali im o tome stalno pričamo da bi pravili razliku šta je dobro a šta nije. Društvo može da ima loš uticaj na decu koja ako su dobra i naivna lako mogu da podlegnu… Lazar ima 12 godina, Miroslav 11, Luka 7 i Mladen tek dve godine. Svi su kršteni i svi su primili vakcine, jer ja kao majka ne smem da dozvolim da mojom krivicom ne prime vakcinu i da se, ne daj Bože, razbole. To sebi ne bih oprostila", napominje ova mlada majka.

Rađam jer volim decu

Iako veoma mlada, Sanja Radojević je prava tradicionalna, srpska majka koja svoje sinove uči radu, poštenju i svim vrlinama koje su odvajkada krasile srpski rod. Uglavnom, ona ih vaspitava u duhu pravoslavlja, jer i ona i suprug, kao i njeni i njegovi roditelji, tako žive.

"Naglašavam da ih učimo najboljem, jer se nikad ne zna kako će društvo na njih uticati i ovaj ludi svet pun zla i poroka, ratova, vršnjačkog nasilja… Ja sam im obećala da ću se sa njima uvek boriti protiv svega lošeg ako nam nešto tako stane na put i da ću se boriti za one prave vrednosti koje su danas skoro zaboravljene. Moram priznati i da se bojim za budućnost svoje dece, kao i sve druge dece koja žive oduvek ovde, upravo zbog svega lošeg što se danas dešava. Neki mi zameraju na više dece, pa kažu "Šta rađaš toliko?", a to je za mene neumesno pitanje. Ja rađam jer volim decu i volim da nas ima više… I mogu slobodno reći da uz dečji dodatak, suprugovu penziju i dodatni rad, izlazi skoro za sve. Kod nas vlada pravilo da "gde čeljad nije besna ni kuća nije tesna".

Moja deca sve dele na ravne delove. A orden Majka devet Jugovića mi puno znači radi dece da vide i shvate kada odrastu da je dobro imati višečlanu porodicu i da budu ponosni na svoju majku i oca", govori Sanja, dok na kraju razgovora o životu u Zubinom Potoku veli sledeće:

"Ovde je život veoma lep i nedostaje nam samo mir. Odlazim u crkvu na liturgije i o praznicima. Čak i najmlađi Mladen ljubi sve ikone ma gde da ih vidi. Slavimo slavu Sveti Arhanđel Mihail - Aranđelovdan 21. novembra. Slavimo tri dana kako je oduvek i bilo", ispričala je Sanja.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama