U našoj zemlji je tokom 2017. godine sprovedeno istraživanje “Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji” koje je imalo za cilj da se čuju i bolje razumeju neposredna iskustva majki, kao i njihovi stavovi i mišljenja o problemima društvene podrške materinstvu, planiranju roditeljstva, partnerstvu i rađanju. 

U istraživanju koje je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz podršku Centra za mame, učestvovalo je više od 1500 ispitanica, a neki od rezultata su pokazali da žene i dalje prvenstveno obavljaju gotovo sve poslove oko kuće, dece i brige o starima, kao i da više od 60 odsto zaposlenih žena zarađuje ispod republičkog proseka.

Međutim, kršenje ljudskih prava, kada su u pitanju žene, još uvek je najuočljivije prilikom porođaja, gde se porodilja tretira kao bolesni pacijent, a porođaj vrši bez prethodne konsultacije sa njom, i bez obaveštavanja i traženja dozvole od porodilje za invazivne zahvate koji se vrše nad njenim telom.

Indukcija na porođaju

Istraživanja su, tako, pokazala da u Srbiji skoro petina žena indukciju dobija bez jasne medicinske indikacije, odnsono, da se prvorotkama hormonski indikuje porođaj rutinski, bez obzira na praćenje tokom porođaja brzine otvaranja grlića. Ovi nalazi su posebno problematični kada se uporede sa statistikom iz drugih zemalja i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Kakve posledice ima indukcija tj. dodavanje hormona po iskustva žena sa porođaja? 

Žene koje su primile indukciju na porođaju imaju niže rezultate na svim subskalama iskustava sa porođaja, odnosno, one osećaju manju usredsređenost i agensnost tokom porođaja, kao i veću preplavljenost situacijom u kojoj se nalaze. Takođe, osećaju se više ugroženo i zanemareno od strane medicinskog osoblja. Doživljaj žena da manje aktivno učestvuju u svom porođaju je očekivana posledica intervenisanja od spolja, a osećaj ugroženosti i preplavljenosti povezan je sa tim što trpe znatno intenzivnije bolove, koji se kvalitativno razlikuju od bolova izazvanih “prirodnim”, neindukovanim kontrakcijama. Iako sigurno postoje situacije u kojima je medicinski uputno davati indukciju, nema opravdanja za rutinsko obavljanje ove intervencije, koje osim što izaziva disharmoniju prirodnih porođajnih procesa, aktivno preplavljuje i traumatizuje ženu koja se porađa.

Ostale porođajne medicinske procedure i intervencije

Praksa pritiskanja stomaka tokom faze napona je, takođe, veoma raširena u najvećem broju porodilišta u Srbiji, pokazalo je ovo istraživanje (rutinski se sprovodi u oko dve trećine porođaja). Efikasnost ove intervencije, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, nije potvđena, a visoko je rizična, pre svega po život žene koja se porađa, ali i bebe, i ostavlja posledice po iskustvo porodilja.

Epiziotomija, akušerska operacija koja podrazumeva presecanje međice radi proširenja porođajnog kanala, je još jedna veoma zastupljena intervencija na porođaju - čak 90 odsto prvorotki, kao i tri četvrtine svih porodilja u Srbiji je imalo iskustva sa epiziotomijom.

Iako se epiduralna anestezija pokazala kao najbolje sredstvo za ublažavanje porođajnih bolova, u Srbiji skoro trećina žena nema mogućnost korišćenja te vrste anestezije zbog neopremljenosti porodilišta.

Pomenuto istraživanje je pokazalo i da jedna petina žena na porođaju dobija sedative, što često negativno utiče na porodilje i umesto smirenosti i koncentrisanosti na ovaj događaj, one se osećaju dezorijentisano i isključeno iz iskustva sopstvenog porođaja. 

U porodilištima u Srbiji porođaj je tretiran kao isključivo medicinski događaj, zbog čega je usmeravan i kontrolisan u svim fazama, zaključak je ovog istraživanja. Najveći problem leži u neslaganju koja postoje između preporuka nacionalnih vodiča za dobru praksu koji su namenjeni lekarima i babicama i realne prakse u lokalnim porodilištima. 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama