U nekoliko hrvatskih škola izveli su zanimljiv eksperiment - ukinuli su učenicima domaće zadatke!

Inicijativa za eksperiment "30 dana bez domaćeg zadatka" potekla je sa društvenih mreža, a do sada je 15 učitelja viših i nižih razreda hrvatskih osnovnih škola iznelo svoja zapažanja o promenama do kojih je dovla ova ideja.

Reakcije su uglavnom pozitivne, piše hrvatski "Jutarnji list" - učenici imaju povećan interes za nastavu i nastavni sadržaj, učiteljice su zabeležile veću aktivnost učenika na času, kao i veću kreativnost i realizaciju ideja te je uočeno da jedan drugome više pomažu. Napomenuli su i kako imaju više vremena za druženje s roditeljima.

Samo retki su zaključili da je prva promena bila negativna jer "učenici ništa ne uče te su to shvatili kao olakšavajuću okolnost". Sve u svemu, eksperiment je dobio solidnu četvorku, tačnije ocenu 4,2.

Neki nastavnici, zadvoljni rezultatima ovog eksperimenta, istakli su i da ubuduće neće više decu toliko opterćivati domaćim zadacima, kao i to da im uoči vikenda svakako neće zadavati zadatke.

Sličan pokušaj u Srbiji

Nataša Nikolić Gajić, predsednica Saveza učitelja Srbije i profesorka razredne nastave OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" u Požarevcu ističe da postoje argumenti i za i protiv ove ideje.

"Moje kolege su pokušavale nešto slično, negde se pokazalo kao dobro, ali negde i ne. Neki utisak je da postoji više faktora od kojih to zavisi, poput sastava odeljenja, predznanja učenika... Ne možemo uvek da se poredimo sa drugim, naročito zapadnim zemljama, jer je ključna razlika to što je nastava kod njih celodnevna, dok kod nas nije", kaže Nikolić Gajić.

Ona je, kaže, lično protivnik velikih domaćih zadataka, ali nije ni za njihovo potpuno ukidanje, jer je tih 10-15 minuta kod kuće neophodno kako bi se gradivo utvrdilo i ponovilo.

Foto: Shutterstock

Preobimno gradivo je veliki problem

Kako dodaje, veći problem od domaćih zadataka je obimno gradivo koje bi trebalo da bude smanjeno.

Da je koncepcija škole bitna kako bi ovako nešto moglo da se realizuje, smatra i rukovodilac aktiva učitelja OŠ "Skadarlija" Aleksandra Jakovljević.

"Ovo je definitivno zanimljiv eksperiment. Ipak, sve to zavisi od toga kakva je koncepcija škole, jer kada su deca u boravku, oni domaće zadatke ne nose kući", priča ona.

Jakovljevićeva takođe ističe da je gradivo za niže razrede osnovne škole opširno.

"To se posebno vidi na predmetu priroda i društvo, gde je nama u planu svakog časa obrada novog gradiva. Upravo domaći zadaci su jedini način da dete ponovi sve što smo prešli", ističe Jakovljevićeva.

Rasterećenje đaka jedna od glavnih teza novog zakona

"Dosta radimo na tome, koristimo čak i zimske dane prosvetnih radnika za neku vrstu edukacija jednog dela nastavnika koji će brže moći da krenu taj posao. Mi ćemo lako sprovesti šta bi trebalo da se radi, ali je problem što nema nikog da to sprovodi, jer ponegde imamo loše direktore", ističe Šarčević.

Kako je ranije najavio, do preko potrebnog rasterećenja nastavnog plana i programa moglo bi doći od drugog polugodišta.

"To je osnova priče, imamo sastanke i bavimo se međupredmetnim potpisivanjim, a doći cemo do toga kako se ocenjuje, šta je opterećenje", objasnio je tada Šarčević.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama