Na dnevnoj smo bazi okruženi golotinjom žena. Gole žene na plaži, gole žene na reklamama, gole žene u časopisima. Volimo svi gole žene. Čak i žene vole gole žene. Na ženama ipak najviše volimo grudi. Volimo grudi u grudnjacima, volimo grudi bez grudnjaka i volimo velike grudi, a i one male. Međutim čini se da ipak postoji jedna vrsta grudi koje ljudi ne vole.

Majčine grudi.

Nisam majka, grudi nemam, i nisam bila u situaciji gde moram izvaditi dojku iz grudnjaka da bih nahranila malog čoveka, ali saosećam sa ženama koje to rade na dnevnoj bazi. Svi ste, pretpostavljam, u svom životu na Cvetnom trgu susreli ženu koja doji dete. Jeste, i neretko se u proleće ili leto nađe žena koja umesto koka kole svom detetu naruči porciju majčinog mlijeka. Našla sam se milion puta u situaciji da neko pored mene doji. Prvo mi pogled skrene naravno na sisu, jer je to ljudska priroda, ali zatim uglavnom pogledam dete i posmatram ga jer mi je zanimljiva pojava. Nepristojno je buljiti, učili su me stariji, pa tako pomerim pogled prema osobi s kojom sedim za stolom, i majku koja doji svoje dete pustim da to i dalje čini jer i meni čini uslugu. Kako meni čini uslugu pitate se?

A photo posted by www.iamella.com (@elladvornik) on Dec 25, 2015 at 11:56pm PST

Znate ono kada sedite u tramvaju “minding your own business”, kad odjednom s kraja tramvaja neko malo dete počne da vrišti. Prva pomisao vam je “daj začepi”. Da, rano je ujutro, kafa nije stigla da se popije jer se sinoć do kasno gledala televizija, ili pornići skidali s torrenta, glava vas boli, niste se naspavali i sad vam još kraj uva vrišti neka mala beba. Majka te bebe se svim silama, s crvenilom na licu, trudi toj bebi da ugura dudu u usta, ali dete neće dudu. Krenu pokušaji ućutkavanja bebe, malo ju je trese da se ušuška, majka se smeška ljudima u tramvaju, starije gospođe udele lažni smešak prema bebi “kako je slatka beba, da je barem i tiha”, a majka deteta se svim silama bori da shvati zašto dete plače. Jel se pokakilo? Popiškilo? Da li je gladno? Šta vi radite kada ste gladni van kuće ? Je l' vam dođe mama pa vam ugura palac u usta i kaže: “sorry, ne smeš da jedeš na javnim mestima, čekaj da dođemo kući”. Možeš misliti. Vi izvadite fino novčanik, odete do pekare i počastite se masnim burekom i jogurtom. Taj divan masni burek odnesete u kafić, sednete i onda ga fino otvorenih usta jedete dok vam sve ispada i pritom još vodite dijalog pa vam par mrvica tog bureka odleti i u kafu koju ste naručili. Čašu uzimate svojim masnim rukama, brišete ruke o farmerke i ostavite sve te mrvice na stolu, i svoju masnu maramicu isto, da je pokupi konobar koji već radi treću smenu zaredom. To je degutanto, a ne sisa u kafiću. Degutantno je da odrasla osoba ne zna kako se jede i ne zna bonton, i što nije naučila tokom svog života da se s hranom u ustima ne priča i da se hrana ne žvaće otvorenih usta.

Vratimo se na dojenje. Mala beba je gladna, nema novčanik, nema zube i nema izbora da jede odrezak ili burek jer sme da jede samo jednu stvar. Majka tog deteta je izmorena, nervozna, gladna, nije spavala, ne zna više kakvog je ukusa burek jer jedino što radi je to što se brine da dete odraste i bude dobar čovek, koji će jednog dana shvatati njenu težinu i žrtvu koju je podnela da ga vaspita i nahrani. Ni jedna žena u svom životu ne dobije poriv da usred kafića izvadi sisu. Lično, meni se to još nije dogodilo, ali dođe vreme kada ti se to desi, a to je kada imaš malu bebu. Kad imaš malu bebu, mala beba je na prvom mestu. To je poriv svake majke, da svom detetu udovolji. Isto kao što nečija majka svog sina ili ćerku tetoši do trideset pete godine jer su nesposobni sami sebi da skuvaju ili operu veš. To je isti poriv. Dete je uvek na prvom mestu.