Tokom 2013. godine u Srbiji je popijeno 4,4 miliona kutija antibiotika. U poređenju sa drugim zemljama, to je više od evropskog proseka, a po potrošnji antibiotika iz grupe makrolida, koji se koriste za tretiranje infekcija uzrokovanih grampozitivnim bakterijama, na prvom smo mestu. Otporne bakterije
Neodgovorna i pogrešna upotreba antibiotika dovela je do razvoja rezistencije (neosetljivosti) mnogih mikroorganizama na njih, a rezultat toga je i porast bolničkih infekcija sa smrtnim ishodom. Otpornost bakterija na antibiotike jedan je od najvećih problema sa kojim se suočila medicinska stručna javnost. Smatra se da će nas neodgovorna i neracionalna upotreba antibiotika uvesti u veliki problem u milenijumu u koji smo tek ušli.


Pročitajte i... Zašto su antibiotici na lošem glasu

"Pojačan nadzor nadležnih inspekcijskih službi nad izdavanjem antibiotika uticao je na smanjenje potrošnje od 2010. godine, ali je istraživanje koje smo sproveli, pokazalo da ima prostora za racionalniju upotrebu, kako u pogledu smanjenja ukupne potrošnje, tako i pojedinih lekova iz ove grupe", objašnjava profesor Vesela Radonjić, rukovodilac Nacionalnog centra za informacije o lekovima u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Uprkos upozorenjima stručnjaka da nekontrolisano uzimanje antibiotika škodi i pojedincu i civilizaciji, jer se time povećava opasnost od otpornih (rezistentnih) bakterija, čime medicina gubi moćno oružje protiv ovih mikroorganizama, izabrani lekari iz više domova zdravlja potvrđuju da su pacijenti gotovo razočarani kad za "običnu prehladu" ne dobiju recept za antibiotik, pišu Novosti.


Pročitajte i... Kako bebi dati lek

Ova grupa lekova se, nažalost, prečesto daje i deci. Tri poslednje godine najpropisivaniji lekovi na pedijatriji su upravo antibiotici.

"Svako drugo dete u Srbiji primilo je bar jedan antibiotik tokom godine, dok je svako peto primilo tri ili više antibiotika", izjavila je dr Bojana Božić iz Instituta za farmakologiju povodom rezultata istraživanja "Upotreba antibiotika u pedijatriji 2011-2013", koji su predstavljeni na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Najnovija analiza je pokazala da su antibiotici u pedijatriji najčešće korišćeni kod zapaljenja srednjeg uha, sinuzitisa, upala grla, akutnog bronhitisa. Čak 50 odsto tih propisanih antibiotika, međutim, nije bilo neophodno u terapiji!

Po propisivanju antibiotika deci, Srbija je ubedljivo na prvom mestu u Evropi. Oni se najčešće propisuju mališanima uzrasta od dva do 23 meseca, a najčešće propisivani lek iz ove grupe je "amoksicilin". Njega je dobilo svako treće dete na terapiji antibioticima.

"Najčešći razlozi za terapiju bili su akutno zapaljenje krajnika, zapaljenje srednjeg uva, akutni bronhitis, iako se prema poslednjim smernicama "Nacionalnog vodiča upotrebe antibiotika" ova vrsta lekova ne savetuje u slučaju akutnog bronhitisa", navodi dr Božić.

Pročitajte i... 5 pravila kod čuvanja lekova

Profesorka Vesela Radonjić ističe da se antibiotici ne koriste racionalno ni kod nas, ni u svetu.

"Najčešće greške u antibiotskoj terapiji su propisivanje antibiotika za infekcije mikroorganizmima koji ne reaguju na ove lekove, na primer za viruse, za lečenje povišene telesne temperature nejasnog uzroka, sa neodgovarajućim doziranjem i primenom, bez bakteriološke potvrde infekcije", objašnjava profesorka Radonjić. "Greške nastaju i kada se pacijenti ne pridržavaju propisanog režima u odnosu na odgovarajuću dozu, vremenski interval i dužinu trajanja lečenja."

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama