Trudnoća je bila željena, idealna, bez ijednog simptoma osim izostale menstuacije. Tako je bilo od samog početka pa do kraja - svako bi poželeo.

Trideset šesta nedelja, jutro, 20 mart, budi me mokar veš, ustajem da vidim šta se dešava i shvatam da mi je pukao vodenjak. Zovem muža na posao, uspaničen dolazi za par minuta. Usput zovemo doktora koji mi je vodio trudnoću, kaže završava mu se smena, ali sačekaće nas.

Stižemo u porodilište (ne bih da imenujem koje i koji je grad), moj doktor tamo radi vaginalni pregled i kaze: "Sad će to brzo, osećam već glavicu". Priključuju me na CTG, nema kontrakcija, nikakvih bolova, voda konstantno curi. Rade mi klistir, šalju me u sobu da čekam bolove. Prolazi taj dan, bolova nema.

21 mart, bude me u 6, ponovo klistir i uključuju indukciju. Bolovi počinju jako brzo, sa vrlo malim pauzama. Doktora nema nijednog, samo sestre na svakih sat vremena me obilaze, pregledaju. Bolovi postaju sve jači, ali se ne otvaram. U 13 h se pojavljuje doktor prvi put, pregleda me i kaže sestri da se napravio nabor na glavici, mora hitan carski rez. Zove mog doktora da dođe, iako nije radio taj dan. Dolazi za 15 minuta, do tad su me brzo spremili za carski rez i porođena sam. Taj dan mi je prosao u spavanju jer sam bila u totalnoj anesteziji, tek uveče sam došla malo sebi, dolaze doktori i govore da beba nije baš dobro, oživljavan je na rođenju, možda će morati za Novi Sad na dalje lečenje. Dobio je ocenu 7/8.

Ponedeljak, 23 mart, dolaze pedijatri ujutru da mi kažu da ide za Novi Sad ,ali ja ne mogu sa njim jer je korona, vanredno stanje. Odlazim do sobe gde su bebe, on spremljen za put, u prenosnom inkubatoru, vidim ga prvi i poslednji put...

Po dolasku na institut imali smo samo dva poziva na dan, bez poseta, bio je 2 meseca na intenzivnoj nezi, uz mnogo dijagnoza - teško oštecenje mozga, nekroza creva, sve zahvaljujući "stručnim lekarima" u porodilištu koji su me držali 29 sati bez plodove vode, a njega zaglavljenog u porođajnom kanalu.

Njega više nema, izgubio je svoju bitku, a ja sam dobila snagu da isteram istinu na videlo, i da onaj ko treba da odgovara za to i odgovara. 

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama