U septembru 2019. godine u Pančevačkoj bolnici rodila sam divnu, zdravu devojčicu.

To mi je bila prva trudnoća i prošla je savršeno, bez mučnina i drugih standardnih trudničkih tegoba. Jedino što me je mučilo su proširene vene na desnoj nozi, od lista pa skroz do prepone. Takođe sam se ugojila 25 kg, mada sam tokom cele trudnoće bila aktivna, radila jogu, istezala se i vozila sobni bicikl dokle god mi je to bilo udobno.

Tri dana pre termina otišla sam u porodilište na pregled i doktor mi je rekao da se uopšte ne otvaram i da će me primiti u bolnicu da mi uradi neka ispitivanja ako porođaj ne krene do termina. Možda sat ili dva vremena od završetka pregleda krenule su povremene kontrakcije i bolovi koje sam ja odbacila kao lažne, jer mi je upravo rečeno da se ne otvaram. Ceo dan sam normalno funkcionisala, šetala se, radila sa tim kontrakcijama. U dva sata posle ponoći konačno su kontrakcije postale toliko bolne da smo suprug i ja otišli u porodilište. Posle pregleda doktor mi je rekao da sam otvorena četiri prsta, da ide da obavi hitan carski rez i da će po povratku da me prebaci u salu i da me porodi. Kada se vratio, iz nekog razloga se predomislio i ostavio me da se otvaram sama, vodenjak mi nije pukao, bolovi su bili jaki ali podnošljivi. Oko pola 6 ujutru prebačena sam konačno u salu, uključena mi je indukcija i nakon pola sata iz drugog napona rođena je moja devojčica. Porođaj mi je bio savršen, brz, bez mučenja i komplikacija, suprug je prisustvovao i isekao pupčanu vrpcu.

Ono što ja nisam znala i osetila da mi je doktor uprkos jednostavnom porođaju uradio epiziotomiju. Takođe nisam odmah znala da me je isekao sa strane gde su mi bile proširene vene i to direktno preko njih. Zbog toga sam puno iskrvarila, što niko odmah nije primetio ili nije hteo da prizna. Brzo su me ušili i ostavili da odmorim. Još u toku šivenja rekla sam babici da mi zuji u ušima, ona je primetila da sam bleda i rekla da mi otvore prozor. Postajalo mi je sve gore, počele su da mi trnu ruke i noge, da vidim crne tačkice pred očima, da mi zuji u ušima, kada već nisam mogla da dišem pozvala sam babicu i rekla da mi nije dobro. Izmerili su mi pritisak koji je bio jedva 60/40. Doktor je sve vreme tvrdio da je to zato što sam se uplašila. Na kraju sam morala da primim transfuziju, danima sam imala vrtoglavice i zamor, a mesecima nakon toga sam bila na terapiji zbog loše krvne slike. 

Na sve to, zbog prezategnutog konca rana od epiziotomije mi se upalila, konac mi je urastao i mesec dana sam se jedva kretala. 

Moram još da primetim da je u Pančevačkom porodilištu izgleda praksa da se svima radi epiziotomija, jer su skoro sve mame u porodilištu bile sečene.

Na kraju je sve bilo dobro, ja sam se oporavila, moja beba je zdrava, ali da nije bilo nepažnje i nemara doktora, koji je bio upoznat sa mojim stanjem, čini mi se da bih iz porodilišta izašla kao da je bebu donela roda. 

Mama Ivana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama