Imam sina od tri godine i neplanirano ostajem trudna. Kažem mužu, presrećni smo - stiže druga beba. Na ultrazvučnom pregledu doktor je ustanovio da sam peta nedelja trudnoće. Sva srećna, držim onaj ultrazvuk, suze samo što ne krenu.

Svaki mesec idem na kotrolu. Radim i dabl test. Sa sinom je bilo sve uredu, kažem sebi, i sada će biti. Odlazim po rezultate, ali doktor mi govori suprotno -  parametri su mnogo povećani, možda beba ima anomalije, možda i ne, nikad se ne zna. Radićemo tripl test. Izlazim sva uplakana, ne znam gde sam. Muž me smiruje:"Možda jeste, možda nije, ali kakvo god da je, naše je".

Vreme prolazi tako sporo. Razmišljam da li da idem na tripl test. Rekli su mi da ne mogu imati dece, ali eto, imam ih dvoje, govorim sebi. Donosim odluku da ne idem.

U petom mesecu, šetam sa sinom i osetim jak bol. Ne prestaje, sve je jači. Uzimam taksi i odlazimo kući. Legla sam – ma smiriće se. Međutim, ne staje. Ujutru rano odlazim kod svog lekara. Molim Boga da je sa bebom sve u redu.  Doktor govori da se beba mnogo rano spustila i da je popustio zid materice. Dobijam lek za održavanje trudnoće i preporuku da strogo mirujem. Pao mi je kamen sa srca.
Više od mesec dana sam u krevetu i mislim da je prošlo, opet ću malo da se krećem. Džabe, opet isto, strogo mirovanje do devetog.

Od 34. nedelje radim CTG svake nedelje. U 37. bebini otkucaji su mnogo ubrzani. Čekam i sva se tresem šta će biti i tako četiri puta. "Uf, dobro je, beba je dobra, nećeš ići na carski rez", kažu mi. Malo mi je laknulo.

Nedelja po nedelju, bliži se termin. Ušla sam u 40. Dva dana pre termina, spopala me neka vrućina i mučnina. Čas se stegne stomak, čas popusti. Odem na pregled, kažu mi da sam jedan prst otvorena i ostajem u bolnici. Celu noć osećam kotrakcije, ujutru me pregledaju i ništa, jedan prst otvorena. Drugi dan u bolnici mi je ispao sluzni čep. Osećam blage bolove. Kažu mi da dođem za dva dana i pošalju me kući. Tako prolaze dani. Prešla sam termin nedelju dana i odlučuju da mi izazovu porođaj. Radujem se - napokon ću uzeti svoje maleno u ruke.

Oko 7h ujutru, stavili su mi Prepidil tabletu i rekli da ne mrdam tri sata. Probudili su me u 9h da doručkujem, jer bi za tri, četiri sata trebalo da se porodim. Meni sati kao godine, nikako da prođu. Čekam bolove, ali ništa. Govore mi da ću ipak sutra na carski. Plačem. Od muke sam legla da odspavam i oko15h su me zabolela leđa. Babica me pregleda i kaže:"Bravo, ipak će biti danas, otvorena si dva prsta, idi šetaj".

Nestrpljivo čekam. Počinju bolovi, ne mnogo jaki. Dolazi babica i kaže mi da idem na pripremu za porođaj – ja sva srećna. Nadaju da ću do jutra da se porodim, a ja u sebi Boga molim da bude tako. Stavili su me na CTG, kotrakcije su dobre, bolovi počeli i ne staju i sve tako do 20 časova. Pet prstiju sam otvorena. U 21:15h puca vodenjak, plodova voda je zelena. Brzo na CTG. Bebini otkucaji padaju, ja sva u panici. Dali su mi neke lekove i bensedin da se smirim. 

U 22h kreću jaki bolovi – to je to, sada će moje maleno napolje. U 22: 30 kažu da je beba krenula i odvode me u salu. Jedan napon – ništa, drugi – ništa. Kaže babica: "Slušaj me, napni se i stani kad ne možeš."  I tako se rodi mamina lepotica u 23:30, 26. decembra 2019. godine. I eto, nikakve anomalije, ni bilo čega drugog. Došla je moja priceza, živa i zdrava.

Mama Marina

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama