Na samom prijemu su već bili veoma neljubazni: "Zašto si došla, nije ti ništa, nemaš kontrakcije." A ja sam došla zbog krvarenja. Kaže ona meni: "Skini se da vidim koliko ti to krvariš!" "Nije to ništa, ne razumem zašto si došla", odgovara i onda me tek pregleda. Kad, ja otvorena dva prsta, a grlić skraćen. Hitno me prebacuju u porodilište (koliko je bila gruba prilikom ginekološkog pregleda, da i ne pominjem).

Smestili su me na patologiju gde su sve sestre bile veoma ljubazne - sve pohvale za njih. Ali, mene tamo niko nije pregledao četiri dana! Na viziti ujutru, samo pročitaju zašto sam tu, i to je to. Rekla sam im da mislim da mi je ispao sluzni čep, ali me niko nije fermao ni dva posto! Došla sam tamo u ponedeljak, a u četvrtak na petak mi je pukao vodenjak. Odlazim kod sestre i kažem joj šta se desilo i tek tada je došla doktorka da me pregleda. Hej! Posle pet dana me je neko konačno pregledao! Rekla mi je da sam otvorena 3,4 prsta i da se spremim za porođajnu salu.

Porođaj je protekao kao i svaki porođaj, svaka žena je prošla kroz to, boli, nije da ne boli. Što se tiče doktora koji je bio sa mnom i babica, nemam reči. Sve pohvale! Na svet je došla moja lepotica! Međutim, tek onda kreće pakao...

Prvo, kada su hteli da me prebace na drugi krevet, sestra mi se obratila: "Ajde bre, možeš i sama!" Ja nisam znala gde se nalazim, to mi je prvo dete. Od 6 do 6h sam ležala na tom krevetu. Da nisu bile dve divne mame u sobi da mi pomognu i dodaju malo vode, ja ne znam kako bih. U 6 ujutru dolazi ista sestra i kreće da se dere:"Ajde, ustaj, moraš u wc da ideš!" Jedva sam nekako ustala, a onda mi je rekla da idem sama, a da će ona iza mene - mogla sam i da padnem. O toaletu nemam šta da kažem, sve je suvišno. Krvi na sve strane, a sve vreme dok sam bila tamo nisu zamenili sijalicu, pa se ništa nije videlo, katastrofa.

Onda su mi doneli moju dušu. Tada kreće mučenje i briga kako ću da je dojim. Sestre se deru, neljubazne su, jedna ti ovako pokaže, druga onako, treća uzima dete i daje joj dohranu sondom, da ne plače, zaboga! Ako ima pet normalnih koje su htele da saslušaju i da daju savet, sve ostalo je užas! Zbog takve jedne, moje dete je zaradili žuticu. Uporno sam joj pričala kako mislim da mi je dete žuto, a ona meni odgovarala da nije. Kada je bila večernja vizita, doktorka mi se obratila: "Pa majko, Vaše dete će morati u foto-ćeliju". Trebalo je da sutradan idemo kući. Da mi je u tom trenutku bila ona sestra tu, ne znam šta bih napravila.

Bilo kako bilo, posle dva dana smo moja princeza i ja bile kod kuće. To je bio moj najsrećniji dan, dan kada smo napustile tu kliniku. Što moja majka kaže, za dvadeset i kusur godina, od kada je ona bila u istom porodilištu, ništa se nije promenilo, tako da je veoma sigurno da ću to isto i ja da kažem, Bože zdravlje, kad se moja ćerka bude porađala. Toliko iz niškog porodilišta, drage moje mame.

Mama Miljana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama