Iz Šapca smo vodili bebu u Beograd na pregled. Ušli smo u jedan restoran, jer napolju nije bilo klupa, a bilo je jako sunčano. Beba je bila gladna.

Pitala sam radnicu mogu li da podojim bebu. Umesto odgovora, dobila sam podrugljiv pogled i pozvala je menadzera. On mi je rekao: "Pa, hm, probajte da se sklonite negde u neki ćosak, valjda nam se niko neće žaliti."

Ja, naravno, nisam osećala da mogu tu da dojim i izasla sam da tražim mesto, što je poprilicno trajalo, dok je beba sve vreme plakala.Osećala sam se skoro loše sto dojim, jer ljudima to smeta, očigledno je.

Da li postoji neka uredba u zakonu koja mi dopušta ili zabranjuje dojenje na javnom mestu, ili dojilje prosto ne treba da izlaze napolje?!

Krivo mi je što se osećam loše, a bila sam ponosna na sebe što dojim, dok nisam došla u dodir sa realnošću. Nijednom još nisam dojila u javnosti isključivo zbog osude okoline.

Mama Milena

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama