Drage buduće i sadašnje mame,

Htela sam da sa vama podelim svoje iskustvo o vođenju trudnoće i porođaju na Novom Zelandu koje se prilično razlikuje od iskustva čitateljke iz Francuske. 

Pregledi u trudnoći

Od momenta od kad sam saznala da sam trudna išla sam na svega tri ultrazvučna pregleda - sa šest, 12 i 20 nedelja, gde sam i saznala da nosim dečaka (iako sam od početka znala da je dečak i nazvala ga Nikola).

Krv se ovde vadi svega tri do četiri puta u toku trudnoće - Dabl test, prati se gvožđe i redovna krvna slika. Trudnoću vode privatne babice, doktori se umešaju samo ako nešto, ne daj bože, nije u redu. Ova zemlja ima politiku da je trudnoća, kao i porođaj, potpuno prirodna stvar i da ultrazvuk šteti bebi. Znam, zvuči suludo, ali država neće da finansira dodatne odlaske na UZ ukoliko nema preke potrebe za to. Znači, posle 20. nedelje idete na UZ pregled samo ukoliko ne osećate bebu, imate strah da se nešto loše dešava ili imate zdravstveni problem, kao što su dijabetes, krvnim pritisak i slično. To je za mene bio jako veliki šok, pogotovo što mi je mama stalno postavljala pitanja - "Kad ćeš da saznaš koliko je dugačka i teška beba?", na primer. Ja to nisam znala dok se Nikola nije rodio. Nisam imala pojma kako zaista napreduje, samo sam znala da se, prema dužini mog stomaka, on razvija tačno kako treba.

Priprema za porođaj

Išla sam na pretporođajne časove i oni su mi jako puno pomogli jer sam naučili dosta toga o samom porođaju. O tome kako se karlica širi, šta je zaista epidural, kada se ide na carski rez i ostalo. Takođe su nas i upozorili da kad osetimo prve kontrakcije nikako ne idemo odmah u bolnicu nego da merimo kontrakcije i tek kad postanu učestale, na svaka tri minuta, krenemo put bolnice. U protivnom, ako dođemo prerano, bićemo vraćeni iz bolnice.

Ne mogu da kažem, ovde su svi jako ljubazni, profesionalni ali potpuno drugačiji. Nema klistiranja pred porođaj jer se smatra da je sasvim normalno i prirodno da se mama ukaki tokom porođaja (što se i meni desilo). Ne stavlja se igla u venu, čisto za svaki slučaj, što se radi u Srbiji, nego se sve prati za vreme porođaja. 

Dan mog porođaja

Termin za porođaj mi je bio 27. jul, ali nekako sam od samog starta znala da će moj dečak dočekati avgust - mamin mesec rođenja. Tako je i bilo.

31. jula u 21h otišla sam u toalet i videla roze tragove na ulošku. Znala sam da je to to. Istuširala sam se i zamolila muža da mi pripremi sve za inhaliranje jer sam, nažalost, bila bolesna i zapušena. Celu tu nedelju sam imala 38 temperaturu i borila se sa virusom jer je na Novom Zelandu u avgustu zima. Tek dva dana pred porođaj je temperatura prestala. Čim sam sela na stolicu i počela da se inhaliram, osetila sam drugu kontrakciju i odmah legla u krevet slušajući šta su mi rekli - da ne idem odmah u bolnicu. Prošlo je nekih par sati pre nego što su kontrakcije postale učestale i u pola jedan noću sam rekla mužu da je vreme da idemo. 

Kada smo stigli u bolnicu, odmah su me smestili. Na Novom Zelandu možete da izaberete i da se porođate u privatnom bazenu u bolnici jer veruju da topla voda pomaže u opuštanju mišića i pri samom porođaju, ali ja nisam bila spremna za to. Kontrakcije su bile sve učestalije, a meni je bilo sve teže da dišem. Muž mi je stalno davao vode po malo da pijem kako bih imala snage da izguram. I uspela sam! Prirodno. Sve je prošlo u najboljem redu i moj dečak je u 4:45 ujutru, 1. avgusta rođen zdrav i prav, težak 3.750 grama i 53 cm dugačak.

Nega bebe posle porođaja

Jedina mana je bilo to što se u tom momentu krilo porodilišta gde sam se ja porodila renoviralo, tako da me je nakon četiri sata muž sa novorođenom bebom odvezao u centar za porodilje gde sam ostala tri dana (Nikola je imao žuticu i to jaku). I tamo sam imala najlepšu uslugu na svetu. Babice su bile sjajne, pokazivale mi šta da radim, kako da dojim, da ga presvlačim, ma sve. Isto tako, dali su mi da okupam Nikolu tek posle tri dana jer smatraju da kad beba izlazi iz mame kroz svu sluz koju kupi iz materice stvara na svojoj koži sloj otporan na viruse, te da je bolje za bebu da se što duže ne kupa.

Moj porođaj je prošao u najboljem redu a nadam se da će i ovaj koji očekujemo sad u aprilu, kada očekujemo devojčicu.

Puno pozdrava sa Novog Zelanda.

Mama Jelena

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama