Porodila sam se 21. aprila ove godine i dobila jednog malog anđela- Konstantina.

Nisam bila spremna za porođaj

Nisam imala bolove i kontrakcije, otišla sam na redovan pregled, (termin je bio 5. maj), ali me je doktorka poslala u salu za porođaje. Prvorotkinja sam, i u tom trenutku sam se izgubila u vremenu i prostoru jer još nisam očekivala porođaj.

Dobila sam (duplu dozu) indukcije

Sestre i babica su me spremile za porođaj, stavile na sto i uključile indukciju. U prvom trenutku ništa nisam osećala, a onda sam čula jednu od babica kako kaže drugoj da dežura ispred vrata. Nisam znala o čemu se radi, samo sam videla da vadi neke ampule. Pitala sam je šta mi ubacuje u infuziju, a ona mi je odgovorila: "Ma ništa, uobičajena procedura". Tada nisam znala da mi je ubacila još jednu indukcionu injekciju, koja je je mogla u tom trenutku da izazove patnju ploda i dovede do kontrakcija.

Nakon toga sestra je pošla da mi prokine vodenjak, ali je on pukao sam (samo sam osetila toplotu i veliku količinu vode). Podigli su me sa stola i rekli mi da šetam. Doktorka je ubrzo došla i rekla da će porođaj trajati do 19 časova, a tek je bilo 10, svašta mi je prošlo kroz glavu.

Poslednjim atomom snage "izgurala" sam bebu 

Nakon sat vremena sam dobila jače bolove, te su me vratili na sto. Bolovi su bili nepodnošljivi, vikala sam, plakala, vezali su mi noge i ućutkavali, doktorka je govorila kako preuveličavam, jer nije znala za drugu dozu indukcije.

U 12:55 sam čula reči:"Vidi se kosica". Poslednjim atomom snage sam "pogurala" jače, a u sledećem trenutku sam ugledala jednog malog anđela. To je bilo nešto neopisivo lepo.

Ušivanje je bolelo

Nakon što su odneli bebu da je okupaju i poviju, krenulo je ušivanje. Doktorka mi je, u trenutku nepažnje i ne znajući da anestezija nije delovala, "zakačila" neke krvne sudove, te je krv liptala sa svih strana. Od prvobitna dva konca, dobila sam četiri i još bolova.

Niko nije želeo da mi pokaže kako se doji beba

Posle tri sata, prebacili su me u sobu i doneli mi dete. Beba je bila dobro, ali medicinko osoblje ne. Imala sam mleko, ali nisam znala kako da podojim dete, a ni ono nije znalo kako da povuče. Niko nije hteo ni da objasni ni da pomogne, molila sam za dohranu, ali ni to nisam dobijala. Jedino što sam dobila bio je odgovor: "Imaš mleko, doji ga".

Jedna sestra sa dugim noktima je povredila uvo mojoj bebi, odnosno raskrvarila ga. Hvala Bogu, nije ništa strašno, ali me je u tom trenutku jako zabolelo i razbesnelo.

Nadam se da ću zaboraviti porođajne muke

Kada smo izašli iz bolnice, Konstantin je imao 2.750 grama, 250 g manje od porođajne težine. Nakon toga je sve krenulo na bolje. Evo sada imamo mesec ipo i već 4,5 kg i beba sisa bez problema.

Kažu da se sve ružno iz bolnice zaboravi, ali ovo je još uvek sveže, videćemo šta će vreme da pokaže. 

Mama Aleksandra

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama