Tog oktobra 2013. rodila sam divnog Uroša. 'Lepota života' trebalo je da dođe na svet mesec dana kasnije, ali je bata mnogo brz pa je eto i tad požurio.

Nakon pucanja vodenjaka kod kuće, u porodilište "Narodni front" stigla sam šest prstiju otvorena. Doktor koji je vodio trudnoću tog dana nije radio, pa pošto sam mislila da je sasvim uredu ne plaćati (tada 40.000 dinara) dolazak doktora u bolnicu, odlučih da me porodi doktor u čijoj sam smeni.

Usledila je klasična procedura klistira, smirivanje sestre koja je uspaničeno govorila: "Pa Vi se porađate!", dok me je vodila do stola. Za epidural koji sam želela, pošto baš i ne podnosim bol, rekoše da je kasno - porođaj je počeo.

Smestili su me na sto, pokušali da me porode, ali nije išlo, te me ostaviše tako da se trudim sama. Ništa drugačije od majki u boksovima do mog.

U jednom trenutku, žena koja se nalazila u boksu pored počela je da zove doktora, koji naravno nije čuo jer gospođa očigledno nije imala snage da ga glasnije zove. Dozvah ih prodornim altom. Porođaj u boksu do mog je tada počeo.

U nekom kasnijem trenutku, počeo je i moj porođaj.

Nebrojeno puta doktor je, oslanjajući se svom težinom ispod mojih grudi (što me je isto toliko puta ostavljalo bez daha), gurao bebu i meni govorio da guram. Prilično je nezgodno, skoro nemoguće gurati kad ostaneš bez daha.

Trajalo je to, ponavljalo se i konačno, nakon dva i po sata čekanja i truda, rodila se mrvica i odmah zaplakala. Okupali su ga, pokazali mi sina i odneli. Uspavana sam da bi me ušili.

Sledeće čega se sećam je da me sestra budi i govori mi: "Hajde, javite da ste se porodili, gde vam je mobilni?" Dodaje mi mobilni i odlazi, a ja šaljem SMS najbližima na šta spremačica koja dolazi kaže: "Ccc tek se porodila i već joj je mobilni u rukama, strašno."

Strašno - kažem i ja, i danas sam sasvim sigurna da bih pre izabrala privatnu kliniku nego državno porodilište ne bi li se bar u takvom trenutku osećala kao čovek - žena.

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama