Majka sam. Nešto najlepše što sam sebi mogla da ispunim jeste da postanem majka, da rodim. Rodila sam tri sina. Najstariji je predškolac, a najmlađi ima sedam meseci (evo guče u pozadini dok ja pišem). Srednji... imao bi danas dve godine, i ima ih negde daleko od nas, među zvezdama. Moja najsjajnija zvezdica. 

Ostala sam u drugom stanju 2013. i beba je trebalo da se rodi krajem jula 2014, međutim, bebac je požurio. Doduše, svu trojicu sam rodila prevremeno. Ajde, rekoh, prvo se slučajno desilo, drugi put - takav mi je horoskop, ali kad se desilo i treći put, shvatila sam da je u pitanju sudbina, i to moja. Prvog sina rodila sam u 34. nedelji, drugog u 28, a trećeg u 36. nedelji.

Dakle, da se vratim na moju priču, porodila sam se 14. maja, baš kad su bili one poplave u Obrenovcu. Stomak me je zaboleo slično kao i prvi put, tako da sam znala da je krenuo porođaj. Dok smo otišli do bolnice, bila sam otvorena skroz, međutim, beba je bila visoko i nije se spuštala. Vodenjak je pukao, a u međuvremenu je došlo i do odlubljivanja poteljice. Počela sam da krvarim i, naravno, morala sam na hitan carski rez. 

Beba se rodila sa 1300 grama, u 28. nedelji u 5:50h. Moja minijatura. Pošto u mom gradu ne postoji inkubator, bebu su poslali u Kragujevac. Prebaciće ga, i stariji je bio, bilo je sve u redu i biće i sada, razmišljala sam. Ali nije bilo. Čekali su tri sata da se skupi ekipa da pošalju vozilo. Borio se on junački, borio se još 27 sati nakon toga, ali nije mogao više. Junački, moj mali Div, izgubio je svoju životnu bitku. 

Kad se čovek rodi mora jednom i da umre, kažu. Nije baš tako moralo. Bilo je teško, borila sam se sama sa sobom, ali, kako moja mama kaže: "Gore visoko dole tvrdo", moraš dalje. Idem... 

Posle 20 meseci sam rešila da rodim još jedno dete. Razmišljala sam o devojčici. I ovaj put sam imala visokorizičnu trudnoću, trombofiliju, često vađenje krvi, ležanje, mirovanje, ali rodila sam sina, trećeg. 

Najteže mi je kada moj stariji dečak kaže da mu nedostaje brat, brat kojeg nije imao prilike ni da upozna. Ali setimo se svakog 14. u mesecu, pogledam u nebo pošaljem poljubac svom malom anđelu i poželim da nijedna majka ne prođe ovo što sam ja. 

Mama Ana iz Gornjeg Milanovca

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama