Nisam kukavica, čisto da napomenem. Krajnike sam operisala sa 22 godine, zube popravljam bez anestezije, ne gadim se vađenja krvi, a lek popijem samo kad me toliko nešto boli da ne mogu više da trpim. Međutim, ne usuđujem se ponovo ostanem u drugom stanju (iako razmišljam o tome), a prošlo je četiri godine od rođenja prvog deteta. 

Pored fizičkog bola, sa porođaja se sećam i drugih bolnih stvari koje mi i sada, toliko godina nakon svega, nateraju suze na oči. 

15-očasovni porođaj

Bila sam u 40-toj nedelji trudnoće. Oko 1:30h me je jako zaboleo stomak i suprug me je odvazao u bolnicu. Doktor koga smo probudili, "prosledio" me je u sobu da čekam jutro. Nakon pregleda u 6 časova, ginekolog je rekao sestrama da me polako pripremaju za porođaj.

Konstatno sam imala kontrakcije. Veoma je važno da napomenem da niko nije ni pogledao moj karton, niti su ga preneli iz doma zdravlja gde su vodili trudnoću. Tako niko nije znao da sam pila partusisten i utrogestan do zadnje nedelje, kao ni to da mi niko nije uradio ultrazvuk. 

Da se vratim priči... Uradili su mi CTG, klisitrali me a onda mi je sestra rekla da sačekam u kupatilu. Tog mometa mi je pukao vodenjak i nastala je popolava. Toalet papira nije bilo.

Bolovi su bili sve jači i oko 11h su me uveli u salu. Tu je bila druga smena. Doktori su bili zazeti(!), ležala sam sama u, a sestre su jele tortu. Jedna od njih je povremeno dolazila, a obišao me je i doktor, koji je tom prilikom razmatrao da li bi trebalo da mi daju buskopan ili ne. Dve boce indukcije su istekle, a ja se nisam otvarala. Dva puta sam pala u nesvest, povraćala, davali su mi kiseonik, kontrakcije su bile na svakih 60 sekundi, ali se nisam upošte otvarala. Svaka kost mi se pomerila. 

Ispratila sam i tu smenu kući i sve se nastavilo po starom. Oko 16h su rešili da probaju da me porode, mada još uvek nisa bila dovoljno otvorena. Rasekli su me, ali sam i pukla. Beba se uporno vraćala, te se ispostavilo da je imala pupčanu vrpcu obmotanu oko ruke. Oni to nisu znali jer, kao što sam na početku rekla, nisu ni uradili ultrazvuk, a lekove koje je trebalo da prestanem da pijem u sedmom mesecu (za skupljanje grlića materice) pila sam do devetog! Zaboravio je doktor da mi kaže da prestanem u sedmom mesecu!

Iz nekoliko puta, uspela sam da se porodim, uz babicu i još tri sestre. Rodila sam zdravog dečaka, teškog 3650 grama i dugog 55 cm ( isti tata). To je naravno najlepši deo tog dana.