Trenutak kad sam saznala da sam u drugom stanju bio je najlepši u mom životu. 

Izbor porodilišta

Kako je vreme prolazilo i trudnoća odmicala, sve više sam želela da se porodim u porodilištu u mom gradu, iako nije bilo baš najbolje opremljeno.

Svi su mi govoroli da mi je bolje da se kod kuće porodim, nego na tom mestu, ali ja sam bila uporna, jer sam čula da postoje loša iskustva i iz drugih porodilišta. Bilo mi je najvažnije da sam blizu svojih najmilijih. Naravno, ukoliko bi nešto krenulo po zlu, promenila bih bolnicu. Ali to se nikad ne zna. Verovala sam u nas dve i u Boga. Verovala sam da mi to možemo i mogle smo. 

Porođaj je počeo...

Nisam osećala strah do trenutka kad mi je pukao vodenjak, 25. januara 2016. u 4:17, tačno na termin. Kad sam otišla u porodilište, bila sam preplašena. Bol za bolom, vrućina, hladnoća, sve u isto vreme. Veoma teško sam to podnosila. Nakon svake kontrakcije sam povraćala. Samo sam molila Boga da brzo prođe.

Kad sam pitala doktorku kada će da se završi, rekla mi je do 14 časova, a to je bilo još punih pet sati mučenja. Međutim, osećala sam da moj porođaj neće toliko dugo trajati i bila sam u pravu.  Nakon kontrakcija, javio se neki drugi bol, drugačiji osećaj. Nisam mogla babici da objasnim, ali sam znala da je to to, i da je beba spremna. 

Jedva sam je ubedila da me pregleda, ona je stalno ponavljala da su to kontrakcije i da to mora tako. Kad me je na kraju ipak pregledala, njen komentar je bio: "pa beba je tu!". 

Stigla je Maša!

Porodila posle 15 minuta. U 11:30 je došla moja Maša i pomogla mi da zaboravim na bol.

Želela sam samo da je pogledam, da vidim da li je sve na broju. Bila je prelepa, čak i tako ljubičasta i uplakana. Babica koja me je porađala je najljubaznija i najsmirenija osoba koju sam ikad upoznala. Stvarno mi je mnogo pomogla, nisam se ni pocepala, niti su me sekli. 

Problemi sa dojenjem

Posle pet dana smo izašle iz bolnice. Jedino loše iskustvo koje nosim iz porodilišta je to što mi sestre nisu pokazale kako da dojim bebu, zbog čega sam bila u haosu. Krenulo mi je mleko a da to nisam ni znala, jer su je tamo hranile na flašicu, a bile smo jedine u porodilištu. Nisu htele da se potrude oko nas, mada je bilo izuzetaka.

Skrenula bih pažnju budućim mamama da daju sve od sebe da doje svoju decu, da ne slušaju komentare da nemaju dovoljno mleka, ako je sve prošlo kako treba. Samo treba biti uporan, mnogo je teško, ali se na kraju isplati. Mi smo prošle sve i ragade, i bol u grudima, i previše mleka, zagrcnjavanje tokom sisanja... Čak sam morala da je odviknem sa flašice i naviknem da sisa ponovo. Ali verujte, kad sam ja sve to mogla, može svaka od vas. Dojenje je najlakše za vas i vašu bebu. Da mi je neko rekao da ću to reći, ne bih mu verovala. Ali eto, sve je moguće. 

I za kraj...

Nemojte da se plašite malih, nedovoljno opremljenih porodilišta, tu će vam biti najlepše. Tu imate osećaj da donosite novi život. A i “kako je zapisano, tako će biti”, gde god da se porađate. Samo hrabro i strpljivo. Na početku je najteže, kasnije je mnogo lepo. 

Ljubimo vas nas dve!

Mama Danijela Lazarević

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama