Noć provedena uz televizor i traženje na intrenetu koji su znaci da beba stiže...

Zvonjava suprugovog budilnika, vreme je za posao. Ustaje i kaže:"Ti nisi noćas spavala?!" Odgovaram da me nešto boluckao stomak i odlazim u kuhinju da mu napravim sendvič.

U tom momentu, ispod mojih nogu stvara se barica. I onako, u blagoj panici, jer je 26. jun, a termin mi je 15. jula, izgovaram: “Stiže beba!”

Napolju je već izašlo sunce, a na satu 06:15. Beč je već krenuo da živi. Kroz moju glavu prolaze misli: “Uh, dobro je da suprug nije otišao na posao, treba mi da na svet donesemo jedan novi život, a istini za volju ni moj nemački nije na zavidnom nivou.”

Primaju me, pregledaju i smeštaju u sobu. Dolaze na svakih sat vremena, pregledaju. Podne, još ništa. Kažu da izađemo malo u šetnju, jer ćemo tako ubrzati porođaj. Išla sam i uz stepenice gore-dole. Već je 16h, još uvek ništa. Kažu moramo da čekamo 12h od pucanja vodenjaka i ako se do tad ništa ne desi, izazvaće mi bolove. Dobijam taj lek negde oko 18:30h.

Već je 20h i kroz moju glavu prolaze razne misli - brinem da li je sve u redu (u svakom filmu porođaj ne traje više od jednog sata). 

Oko 22h već počinju bolovi. U salu krećemo par minuta pre ponoći da bih 00:08h, bez ijednog krika, rodila devojčicu dugu 48cm i tešku 2880g. 

Još nekih sat i po vremena ostali smo u sali moja princeza Sofija, suprug i ja. Beba nije htela da se odvoji od mojih grudi. Odlazimo na drugi sprat, gde nas smeštaju u sobu. Beba je sve vreme samnom, a suprug odlazi negde oko 03h. 

Naredna tri dana provodimo tu, ponosni tata mogao je biti sa nama od 08-20h. Sestre su uvek čekale da on dođe, kako bi mi sve preveo - kako se pravilno doji i kupa beba. U sobi je bilo sve neophodno za bebu i mene. 

Na dan otpusta, zajedno sa svim mamama koje su izlazile iz porodilišta tog dana (nas ukupno dvanest), smeštaju me u jednu sobu gde se obavljaju poslednji pregledi beba. Od svih beba koje su bile tu, naša princeza dobija pohvale da je najbolja beba tog jutra, sa najboljim pupkom. A tata i ja, preponosni, odlazimo našoj kući, sa jednim članom više!

P.S. Na prijemu sam imala babicu koja je bila našeg porekla. Mene je to baš obradovalo, da bi me na kraju i razočaralo. Naime, gospođa mi je rekla da će, ako se ne porodim do 20h, muž morati da ide kući. Ja sam se tada još više uspaničila. Takođe, razočaralo me je i to što doktorka koja nas je otpuštala nije htela da čestita očevima, uz obrazloženje da su majke zaslužne za sve. Ali ne zaboravite, da nije njih ne bi bilo ni naših mališana! Tako, zdravstveni radnici, ako nemate šta lepo reći, bolje nemojte ništa. A vama, buduće mame, poručujem da verujete u sebe, jedino tako sve bude kako treba!


Foto: Privatna arhiva

Mama Bojana Todorović

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama