Februar 2015. Državni praznik i napokon naše dve crtice. Konstantna radost, konstantna briga. Bilo je to uzbudljivo "putovanje" kroz naših devet meseci. 

Termin porođaja mi je bio 19. oktobar. Znate već one priče drugih:"Ma krenuće to i ranije","Ne, uglavnom prvorotke prenesu"... A ja kao da sam znala - svih devet meseci sam govorila biće to na moj rođendan, videćete, i bilo je tako.


Mama koja se porađala 13 sati: Na loše uslove u porodilištu žale se samo razmažene žene!


Prešla sam termin i zbog toga zadržana u bolnici 22. oktobra u Višegradskoj. Trudnoću mi je vodio do kraja doktor Andrijašević. Šta reći, takav pristup pacijentima, takva stručnost i profesionalnost se retko sreću u jednom čoveku. Drage trudnice, od srca vam ga preporučujem. 

Elem, ništa se nije dešavalo, iz sobe u kojoj sam ležala ispratila sam jedno desetak trudnica u porođajnu salu, samo kod mene i dalje nije bilo promena. Počeli su da me zovu  Georgina, malo humora nije na odmet u tim "teškim" trenucima u bolničkim sobama, gde se čuje mnoštvo priča, gde preživite sa svakom ženom njene strahove, bol, radost i odakle jedva čekate da izađete sa svojom bebom u rukama i odete u svoju oazu mira.

Tog ponedeljka, 26. oktobra, bila sam u kupatilu, trenutak kasnije neko mi je doneo dva papira koja sam videla na krevetu kada sam izašla. Bili su to papiri za carski rez, konzilijum je tako odlučio, a moje je bilo samo da potpišem.


Emotivna priča mame iz Loznice: Porođaj sa osmehom na licu

Iskreno, uhvatila me je i panika jer sam očekivala ono sve kako je već prirodom predodređeno da krene, ali šta je tu je, potpisala sam. Samo smo još čekali mog doktora da se vrati sa puta. Ta dva dana su mi bila tako dugačka, tako teška, zaboravila sam i koji su datumi i da mi je baš u tu sredu rođendan. Muž me je podsetio na to, neverujući da će se ostvariti ono što sam nekad i kroz šalu govorila tokom trudnoće. U jutro 28. oktobra, obavili su mi sve što je potrebno pre operacije. Muž je bio tu od ranog jutra, čestitali su mi rođendan, a ja kao da nisam bila tu, samo sam želela da se što pre završi.

Ispratili su me u salu i u 12:55 sve je bilo gotovo. Rodio se Aleksa - 3200 grama težak, 52 cm dugačak. Željen, voljen, beba ljubavi (kako ga je nazvao moj suprug), a moj najvredniji poklon od Boga i života!

Mama Dragana iz Zemuna

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.


Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama