Imala sam 23 godine kada sam otišla na porođaj. Nisam imala "vezu", ali sam trudnoću vodila u bolnici kod doktorke koja me je na kraju i porodila. 

Porodila sam se na dan zakazanog pregleda, dva dana pre termina. 

Dan pre toga sam, eto namestilo se, oribala kupatilo i sredila sama ceo stan. Imala sam neki višak energije i osećala sam da to moram da izbacim iz sebe. Okupala sam se, sredila (obrijala) i izašla sa suprugom i njegovom prijateljicom u grad (peške -mnogo sam šetala tokom trudnoće). U jednom trenutku osećala sam nelagodnost u donjem delu leđa i strašan umor. I pored toga, insistirala sam da se peške i vratimo kući. Ujutro je moj donji veš bio mokar. Nije mi pukao vodenjak, malo sam se upiškila :) Znala sam da ću tog dana postati mama. 

Kako smo svakako tog prepodneva imali zakazan pregled, krenuli smo put bolnice, naravno krenula je sa nama i moja mama kao "moralno-fizička podrška". Tražila sam da jedem pre pregleda jer sam znala da je to to i da je pitanje kada ću sledeći put jesti. Od porođajnih bolova ni naznaka. 

Na (kasapinskom) pregledu je doktorka konstatovala da sam otvorena dva prsta, da je grlić skraćen i omekšan. Ne sećam se na CTG-u kako je bilo. Samo je rekla uz osmeh: "Ajde, obuci spavaćicu."  Babica mi je ponela torbu (da, ONA mi je ponela torbu jer sam je ZAMOLILA da je suprug ponese, ali pošto prisustvo supruga na porođaju nije bilo predviđeno, babica je rekla: "Evo, ja ću!").  

Otišli smo liftom tamo gde je trebalo, izmerila me je, našalile smo se oko toga što sam već bila "sređena" dole, i uradila klistir. Rekla mi je da šetam tako što više mogu što sam ja bukvalno shvatila. Posle 20 minuta pitala me je nešto tipa:"Aman, kad će više?!" Ja joj KROZ OSMEH rekla:"Nije lako da izbacim ono što dugo držim u sebi" (imala sam u trudnoći problema sa stolicom, kao i velik broj trudnica). Samo se nasmejala (znate, ljudi obično OSMEHOM odgovaraju na vaš osmeh). 

Otišla sam u salu i došao je anesteziolog sa nekom ekipom u zelenom. Zamolila sam ih da pričamo o vremenu kako ne bih mislila na ubod i izašli su mi u susret. Bocnuli su me, ispružila sam se, zakačili i indukciju i to je to. Osećala sam kontrakcije kao neko pipkanje iznutra. Merili smo ih, bile su sve učestalije i doktorka me je u jednom trenutku obavestila da vidi glavicu. Pitala me je da li osećam kao da imam nagon za toaletom. Objasnila mi je da kad to osetim - guram. Iz četiri napona sam se porodila. U međuvremenu mi je babica legla laktom na stomak, a ja nju šutnula. Izvinila sam joj se :) Beba je izašla, posle nekoliko sekundi čuo se i plač. Porođaj, od trenutka kad sam legla do izlaska bebe, trajao je manje od sat i po vremena. 

Svi su bili zaista fini prema meni! Sve što sam ih pitala pokazali su mi. Oblačila sam bebi njihove "odrpane" benkice (pošto vidim da se neke majke bune protiv toga) - jednostavno sve to shvatiš kao njihov način "poslovanja" i bude ti lakše (u glavi). Pokazali su mi kako se menjaju pelene (bila sam prvorotka), ali sve sam ih to LJUBAZNO pitala! Poštovali smo njihovo vreme poseta, njihove savete i nije bilo nikakvih problema. 

Jednostavno, budeš ČOVEK i svi će biti ljudi prema tebi! Nismo im ni prve ni poslednje žene, ali ako si ljubazan i mudar, svi će uzvratiti istom merom. 

Moj sin ima tri godine sada, čekamo bebu i verujem da će i porođaj koji sledi biti ovakav. 

Samo hrabro i pozitivno! 

Mama iz Niša

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama