Nedavno sam se porodila - 16. aprila je na svet došao jedan mali čupavi Lazar. Slušajući razna iskustva tokom trudnoće, kako o samom porođaju, tako i o ophođenju prema pacijentima u porodilištu, morala sam da sa vama podelim svoje iskustvo. 

U 6. mesecu trudnoće, nakon bezbroj pregleda i ultrazvuka jednom nedeljno, zbog povišenog šećera (šećer mi je bio oko sedam sve vreme) doktorka ginekolog me je uputila kod endokrinologa u moju matičnu bolnicu u Valjevo. Hteli su da mi uključe terapiju insulinom. Blago šokirana, mnogo uplašena, kao što to i biva u prvoj trudnoći kada ništa ne znate, potražila sam mišljenje još nekog lekara. Tada sam, po preporuci prijateljice, otišla u porodilište u Gornjem Milanovcu, sa svojim analizama. Dežurni ginekolog me najljubaznije primio, pregledao i dogovorili smo se da mi on prati trudnoću do samog kraja, gde ću se i poroditi.

Ujutro, 14. aprila, otišla sam na pregled i doktor je konstatovao da je porođaj vrlo blizu i da ću se poroditi u naredna dva dana. Savetvao me je da ne krećem u bolnicu na prvu kontrakciju i da ne pravim paniku, objasnio kako će sve to izgledati i koliko mi je vremena potrebno da bezbedno stignem do porodilišta. Tako je i bilo, 15. aprila popodne, krenuli su blagi bolovi, potom sve češći i jači, oko 10 sati uveče sam se uputila u porodilište, gde sam u pola 11 primljena. Istuširala sam se i smestila se u vrlo prijatnu i besprekorno čistu sobu. Gotovo da sam bila iznenađena urednošću i higijenom, jer sam slušala samo negativne priče i iskustva iz porodilišta širom Srbije. Nakon razgovora sa doktorom i objašnjenja zašto je to dobro, uključena mi je stimulacija. 

U prvih sat vremena, bolovi su bili još jači, ali sam i dalje mirno ćaskala telefonom sa mužem i drugaricama. Babica i pedijatrijska sestra su me s vremena na vreme obilazile i objašnjavale kako će bolovi biti sve jači i učestaliji. Tako je i bilo. Kada su se bolovi ponavljali na svaka 3,4 minuta, babica je već sve vreme bila uz mene, držala me za ruku i objašnjavala mi kako da pravilno dišem, da bih sebi olakšala. Doktor me je obilazio i pregledao na svakih 20 minuta, i oko pola dva ujutru je konstatovao da sam otvorena šest prstiju i pripremio me da lagano pređem u porođajnu salu. 

Ubrzo potom su krenule mnogo jače kontrakcije i babica i doktor su mi objasnili da će kroz par minuta krenuti naponi, jer se se jako brzo odvija i pričali mi kako tačno treba da se ponašam. Slušajući sve što su mi pričali i uz njihove reči podrške i neverovatnu ljubaznost, na svet je, u pola tri došao Laza.

Zahvaljujući sjajnom doktoru, kog sam te večeri prvi put videla i neverovatnoj babici i pedijatrijskoj sestri, porodila sam se sa lakoćom. Odmah su mi dali bebu u naručje i sve vreme pravili sjajnu atmosferu. 
Dani u porodilištu u Gornjem Milanovcu će mi ostati u jako lepom sećanju, prvenstveno zbog besprekorne higijene, ljubaznog i prijatnog osoblja,ali i zbog svega čemu su me naučili naokon porođaja. Jer da nije bilo njih, Laza verovatno nikada ne bi naučio da sisa, a ja bih se plašila da ga presvlačim bar neko vreme, jer bih se oslonila na pomoć baka. Moje iskustvo je takvo da bih (u ovakvom porodilištu i sa takvim ljudima) rodila još petoro dece i to prirodnim putem i bez epidurala!

Mama Vesna

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama