Terapijsko dejstvo kiseonika poznato je još od XVIII veka, a u XX veku se terapija kod koje je kiseonik osnovni lek intenzivno razvijala, tako da je primena ovog hemijskog elementa u lečenju brojnih oboljenja i te kako dobila na značaju. Medicinska disciplina kod koje se kiseonik koristi kao osnovno sredstvo lečenja se zove hiperbarična oksigenacija, a sprovodi se u specijalnim uređajima - hiperbaričnim komorama.


U hiperbaričnoj medicini, osnovni terapijski supstrat je stopostotni kiseonik, koji se udiše u uslovima povišenog pritiska. Kiseonik se kao lek primenjuje kod raznih oboljenja - kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bolesti pluća, a značajnu primenu ima kod dijabetesa. Takođe, ova vrsta terapije uspešno se primenjuje i kod trudnica. Prim. dr med. Miodrag Živković, specijalista pomorske medicine, fiziolog i ekspert za hiperbaričnu i podvodnu medicinu, objasnio nam je šta je hiperbarična oksigenacija i zašto je ova vrsta terapije neophodna kada su u pitanju neka zdravstvena stanja sa kojima trudnica može da se suoči.

Na čemu se zasniva hiperbarična medicina?

- Hiperbarična medicina je širi pojam - koji obuhvata sve medicinske aspekte boravka ljudi u uslovima povišenog pritiska, a hiperbarična oksigenacija je uži pojam - koji se odnosi na udisanje stopostotnog kiseonika, u uslovima povišenog pritiska. Suština je u kiseoniku koji se koristi kao lek, praktično otkako je otkriven, polovinom XVIII veka. To je učinio britanski hemičar Džozef Pristli 1775. godine, ali nije bio svestan značaja svog otkrića. Međutim, francuski naučnik Antoan Lavoazje je 1778. godine shvatio da je kiseonik gas života i nazvao ga oksigen.

Koja je funkcija kiseonika za zdravlje, zbog čega je on toliko važan? Odnosno, zašto je dobra snabdevenost kiseonikom od vitalnog značaja za zdravlje?

- Svi živi organizmi su zavisni od kiseonika, u smislu da bez njega nema ćelijskog metabolizma, praktično nema života. Nedostatak kiseonika za samo nekoliko minuta dovodi do prekida funkcionisanja mozga i moždane smrti. Ako je nedostatak na lokalnom nivou, brzo nastaju promene koje se manifestuju patnjom ćelija, tkiva i organa, i na kraju nastupa smrt dela organizma ili organizma u celini ako je zahvaćen važan organ (recimo, srce).

Kod kojih stanja i oboljenja se preporučuje upotreba kiseonika?

- Kiseonik se primenjuje kao lek u svim stanjima kod kojih postoji manjak ili potpuni nedostatak tog elementa. Najčešće je to kod bolesti srca i krvnih sudova, bolesti pluća, iskrvarenja, bolesti krvi ili trovanja krvnim otrovima. Same bolesti mogu da budu uzrok nedostatka kiseonika, a taj nedostatak je uzrok oštećenja tkiva i organa - koja se mogu nazvati „bolesti nedostatka kiseonika“. Ako se kiseonik ne primeni kao terapija, najčešće imaju fatalan kraj.

Kod kojih stanja u trudnoći se posebno preporučuje podvrgavanje hiperbaričnoj terapiji?

- U slučajevima kada su trudnica i plod ugroženi metaboličkim poremećajima vezanim za mogući nedostatak kiseonika, hiperbarični kiseonik mora da se primeni. Danas se žene sve češće odlučuju na trudnoću u poznim godinama. Nije isto rađati u 20 i 40 godina. Što je žena starija, to su veće mogućnosti da već ima ozbiljne poremećaje u funkciji srca i krvnih sudova. Takođe, sve je veća mogućnost da ima dijabetes (šećernu bolest), ili da je latentni dijabetičar. Danas se svakoj trudnici radi test osetljivosti na šećer, jer je prisutnost dijabetesa epidemijskih razmera. Trudnice koje boluju od dijabetesa, već imaju poremećaj metabolizma, rasulo mikrocirkulacije i velike šanse za komplikovanu i rizičnu trudnoću, sa izraženim nedostatkom kiseonika, koji može da ugrozi plod.