Kod otprilike 10 do 15 odsto trudnica će se razviti krupniji plod. Lekari često u tome vide određeni rizik za mamino i detetovo zdravlje. Naravno, ne baš u svakom slučaju.

Zašto je beba krupna?

O krupnoj bebi govorimo ako je na rođenju teža od četiri kilograma. Međutim, postoje i „divovske“ bebe, koje pređu i pet ili šest kilograma. Evo mogućih uzroka tog fenomena.

1. Ishrana

Ishrana trudnice treba da zadovolji potrebe njenog i bebinog organizma. Konzumiranje visokokalorične hrane i nedovoljno kretanja se negativno odražava na zdravlje, uzrokujući povećanje telesne mase trudnice i povećan rizik od rađanja krupnog deteta. Glavni test za procenjivanje ženine ishrane u drugoj polovini trudnoće jeste broj kilograma koje je dobila za to vreme. Ukoliko je porast težine veći od 500 grama nedeljno, a buduća mama ima više od 15 nakupljenih kilograma, to mogu da budu pokazatelji da u organizmu ne teče sve na najbolji način. Opasno je i svako oticanje u telu, ali i masne naslage.

2. Nasledni faktori

Razvoj krupnog ploda kod visokih, zdravih roditelja se smatra fiziološkim nasleđem.

Oprezno sa ishranom i opterećenjem
Preventivne mere za sprečavanje razvoja krupnog ploda se u prvom redu sprovode kod gojaznih žena, kao i kod onih koje imaju dijabetes. Preporuke su sledeće:
◘ treba se hraniti uravnoteženo, smanjujući konzumiranje testenine, pekarskih i poslastičarskih proizvoda, kao i masti
◘ poželjno je imati pet do šest manjih obroka na dan
◘ treba jesti polako, sa pauzama, a zalogaje što bolje prožvakati
◘ jelovnik treba da sadrži što više povrća (salate, zeleno povrće, paradajz, zelje...)
◘ dijetu kojom se sprečava razvoj krupnog ploda obavezno treba kombinovati sa vežbanjem, koje je prilagođeno trudnicama (20 do 30 minuta na dan)
◘ u slučaju da je trudnica na insulinu, obavezne su redovne kontrole i strogo pridržavanje lekarskih uputstava
Deca su u takvim slučajevima proporcionalna, a na ultrazvučnom pregledu se vidi da odnos dužine bedrene kosti i obima stomaka (jedan od pokazatelja prema kom se ginekolozi orijentišu) ostaje u granicama normale. Verovatnoća rođenja krupne dece se povećava kod roditelja koji su pri porođaju takođe bili krupniji. Takođe je povećana kod žena koje su već rodile krupno dete.

3. Endokrinološke bolesti

U slučaju šećerne bolesti, pri kojoj je narušen proces apsorpcije glukoze (šećera u krvi), promenjeni su svi oblici razmene materija. To uzrokuje nakupljanje prevelike količine glukoze u krvi trudnice i u krvi pupčane vrpce ploda, zbog čega se povećava masa ploda i menja sastav njegovih masnoća. Plod ne raste ravnomerno, a to je uslovljeno periodima povišenog ili sniženog sadržaja šećera u krvi.

Jasni znakovi da se radi o krupnom detetu kod majki sa dijabetesom su: podbulo lice u obliku meseca, kratak vrat, široka ramena, veliki trup i povećana jetra i slezina. Dete ne izgleda proporcionalno.

Postoji direktna povezanost između telesne mase ploda i dužine postojanja dijabetesa kod majke, kao i veza između stepena  gojaznosti trudnice i prosečne telesne mase novorođenčeta. Visok sadržaj masnih kiselina u krvi trudnice pogoduje bržem rastu ploda. Gojaznost oca je takođe jedan od faktora rizika za rađanje krupnog deteta. Kod gojaznih trudnica, u drugom i trećem tromesečju je nivo šećera povećan, što upućuje na moguće pogoršanje apsorpcije glukoze, to jest na skriveni dijabetes. Velika količina glukoze kod bebe pojačano opterećuje gušteraču (pankreas), a to takođe pogoduje većim razmerama ploda. Kod majki koje su rodile krupnije dete, vremenom može da se razvije šećerna bolest.