Kako su se mnoge trudnice sada našle u vrlo nezgodnoj i teškoj situaciji, odlučili smo da sa vama podelimo priču jedne Aleksandre Matzele, umetnice, modela ali i buduće mame koja se nalazi u izolaciji u Bruklinu. Pročitajte u celosti njenu priču o ovoj vrlo teškoj i neobičnoj trudnoći.

"Osećam se neverovatno usamljeno. Nijedna trudnica se ne seća usamljeno. Ipak, ja se osećam naročito depresivno zbog situacije u kojoj sam, nemam vezu, nisam planirala trudnoću i nisam finansijski stabilna. 

Kada sam saznala za pandemiju bila sam u Rimu. Sećam se kad sam dobila poruku: 'Zatvoriće ceo grad na mesec dana'.

Vratila sam se početkom marta. Odmah sam shvatila koronavirus ozbiljno. Grad Njujoruk, gde su svi samo - posao, posao, posao, nije još bio zatovren. Moje cimerke su još uvek redovno odlazile na svoj posao. Ja sam išla na fotografisanje i bila sam jako srećna zbog trudničkih fotogrfija koje sam napravila.

Šestoro nas je ustanu. Živim u njemu već osam godina. Navikla sam se da živim sa velikim brojem ljudi. Bilo je momenata kada nisam izlazila iz sobe, jer nisam želela interakciju sa cimerima. Jedna od njih rešila je da ode u Nemačku kod svoje porodice. Druga je otišla u Baltimor. Dečko jedne je došao u naš stan. Generalni dogovor je bio da ne izlazimo često napolje niti da se izlažemo riziku.

Razgovaram sa roditeljima telefonom, ali to ne može biti zamena ni zagrljaju, niti će zameniti plakanje nekome ili pak osećaj bliskosti. 

Moj tata se preselio u Hong Kong dok sam imala 15 godina, a mama je otišla u Čarlston. Iako svi misle da će mami biti lakše da dođe do mene, tata se na sve načine trudi da dođe do mene pred porođaj. Malo se brinem zbog toga, jer mora da ide na aerodrome, koji su epicentri virusa.

Mnoge samohrane majke su mi se obratile putem Instagrama, te sam dobila dosta podrške. Svaka me je posavetovala da tražim pomoć koliko god da mi je potrebno.  'Traži pomoć, i traži, i traži, i traži, ko bude uz tebe - bude. Ne smeš da se plašiš da potražiš pomoć, jer je ovo jako teško.'

Kada sam saznala da sam trudna, razmišljala sam da li da napravim performans, recimo porođaj u muzeju, poput pravog umetnika. Nakon toga sam gledala porođaje kod kuće bez ičije pomoći, žene koje se porađaju u kadi, bez igde ikoga... Rešila sam da se porodim kod kuće.

Imam dulu. Razgovarale smo i osetila sam se zaista dobro, jer želi i dalje da se susreće sa mnom. Drago mi je što imam nju. Nisam sigurna da li će tata moći da dođe. Ne znam ni hoće li moj bivši partner biti tu. 

Teško mi pada što ne vežbam i ne plešem. Uvek sam bila jako fizički aktivna, ali sam većinu aktivnosti prekinula zbog trudnoće, usled mnogih strahova. To nije bio prioritet, jer sam bila jako depresivna tokom trudnoće. Ipak, šetala sam se i pohađala prenatalnu jogu. Ujutru kada ustanem napravim ogroman smuti sa povrćem i voćem. Čak i ako ne jedem mnogo zdravo u ostatku dana, to radim da bih se osećala zdravo i da bih pružila bebi sve što joj je potrebno.

Trudnim se da se distanciram od ljudi na ulici, mada svakako verujem da bi bilo lepo, makar sa daljine, razgovarati sa strancima. Ali i sa svojim ljudima onlajn. I vrlo važna stvar - ne zaboravite da niste nikada sami, čak i ako fizički jeste."

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama