Međutim, u budućnosti ne može da se očekuje adekvatan odgovor medicine u lečenju takvih rizičnih trudnoća ako ne postoje rani kriterijumi za njihovo otkrivanje. Naime, i pored brojnih analiza krvi trudnice i ultrazvučne procene otpora proticanju krvi kroz arterije materice, ne postoji test koji bi mogao da bude uveden u svakodnevno praćenje (skrining) trudnoće.

Posteljica kao uzrok

Medicinski stručnjaci iz Amerike su uočili da je rani zastoj biometrijskih mera (mere ploda koje omogućavaju tačnu procenu njegovog napredovanja) - u stvari rezultat disfunkcije posteljice, što uslovljava usporen rast ploda. U nekim slučajevima, rani zastoj rasta ploda se nastavlja, dok u drugim slučajevima ta situacija postaje beznačajna - jer dolazi do daljeg rasta posteljice i popravljanja njene funkcije, što omogućava dalji adekvatan rast ploda. Mora se naglasiti da rani zastoj rasta ploda Kada je reč o proceni zastoja ploda, plodom koji je mali za gestacionu starost smatra se plod čija je težina na rođenju ispod 10 percentila od očekivane na nacionalnim nomogramima kasnije može da se manifestuje i ozbiljnim komplikacijama u trudnoći kao što je preeklampsija.

Naime, uočeno je da je izvestan zastoj u biparijetalnom dijametru glave ploda (širina između kostiju lobanje ploda), koji nastaje između prvog i drugog trimestra trudnoće, praćen lošom prognozom, to jest plodom malim za njegovu stvarnu starost, malom porođajnom težinom, prevremenim rađanjem, pa i smrću ploda. Drugim rečima, ako postoji zastoj težine ploda ispod 25 percentila u periodu od 16. do 24. nedelje trudnoće, mogu da se očekuju slični problemi u nastavku trudnoće, sa pojavom preeklampsije i prevremenog rađanja.

Merenje ploda

Američke kolege su sprovele protokol u kome je u prvom  trimestru trudnoće (11. do 14. nedelja gestacije) merena veličina ploda na osnovu teme-zadak distance (CRL). U drugom trimestru su mereni biparijetalni dijametar (širina glave), obim glave i trbuha, dužina butne kosti i nadlaktice, i poprečni dijametar malog mozga (TC). Svi ovi parametri su korišćeni radi procene tačne težine ploda. Interval između dva merenja je bio 56 dana. Odstupanje porasta ploda između dva merenja ne bi trebalo da bude veće od pet dana. Na ovaj način je izbegnuta i potencijalna greška, koja nastaje na osnovu procene veličine ploda, računate od prvog dana poslednje menstruacije (LMNP).

Kada je reč o proceni zastoja ploda, plodom koji je mali za gestacionu starost (SGA) - smatra se plod čija je težina na rođenju ispod 10 percentila od očekivane na nacionalnim nomogramima (dijagramima). Inače, smatra se da je dijagnoza preeklampsije ustanovljena ako je arterijski pritisak u sistoli preko 140 mmHg, a u dijastoli veći od 90 mmHg.

Rezultati američkih stručnjaka ukazuju da jedna trećina plodova sa zastojem rasta ne biva registrovana pre porođaja. Razlog za to je što većina plodova pre sedmog meseca pokazuje samo minimalna odstupanja u porastu, za razliku od trudnoće u kasnom drugom trimestru, kao i u trećem trimestru. Zbog toga registrovanje minimalnog zastoja rasta ploda u prvoj polovini trudnoće omogućava adekvatno praćenje ploda i smanjenje mogućnosti smrti ploda u krajnjem rezultatu. To pogotovo ima značaja u otkrivanju trudnica sa mogućnošću razvoja preeklampsije, zbog blagovremenog započinjanja lečenja.

Ostali uzroci još uvek nepoznati

Ipak, iako se nedovoljna funkcija posteljice i dalje smatra glavnim razlogom neadekvatnog rasta ploda, svi mehanizmi nisu poznati. I dalje ostaje na snazi da blagi zastoj porasta ploda u prvoj polovini trudnoće ne mora da bude razlog nastanka preeklampsije. Takođe je poznato da dijametar porasta glave ploda nije značajan u proceni budućnosti same trudnoće, jer je uočeno da izvestan broj plodova prvenstveno zaostaje na račun obima trbuha, a ne glave.

I dalje ostaje na snazi procena Doppler krivulja materičnih arterija, koja otkriva neadekvatne protoke kroz posteljicu, što zahteva primenu terapije aspirinom.

Uvek može bolje

I danas, posle mnogih otkrića u oblasti medicine, svedoci smo da trudnoća može da se završi nepovoljno i pored sve tehnologije i redovnih praćenja. Sigurno da uvek može bolje, i mora da bude bolje. Zato se savetuje da broj pregleda bude ograničen na pet pacijentkinja u toku jednog dana po doktoru, i da se provere svi parametri koji se do sada znaju. To je važno da bi se predupredilo rađanje plodova sa hromozomskim i anatomskim anomalijama, kao i zastoj rasta plodova sa nepovoljnim krajnjim ishodom trudnoće.     

Doc. dr sci med. Tihomir Mihailović, spec. radiologije

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama