Da li postoji dobro i loše mleko?

Majčino mleko je najbolja moguća hrana za bebu! Svaka majka "stvara" odlično mleko, čiji sastav i količina se prilagođavaju uzrastu bebe, to jest odojčeta. Nakon porođaja, pod uticajem hormona, počinje da se stvara mleko u dojkama. U početku su količine prvog mleka, koje se zove kolostrum, male. Ali, sasvim su dovoljne malom biću da nauči da sisa, da upozna ukus hrane. Posle nekoliko dana, količina mleka se povećava, a njegov sastav se menja. To mleko se zove prelazno.

Nakon dve nedelje, počinje da se luči takozvano zrelo mleko, čiji je sastav u toku podoja promenljiv. Na početku se luči takozvano prednje mleko, a posle sedam do deset minuta sisanja - zadnje mleko. I jedno i drugo je izuzetno važno i dobro za optimalan rast i razvoj bebe. Zato se preporučuje da beba najpre isprazni jednu dojku, a potom da dopuni obrok - ukoliko je potrebno, sisanjem na drugoj dojci. U svakom slučaju, nema lošeg majčinog mleka!

Kako majka može da zna da li ima dovoljno mleka i da li je beba dovoljno jela?

Većina majki (95 odsto) ima dovoljno mleka za svoju bebu.

U prvim danima posle porođaja, nesigurnost i nespretnost pri dojenju su gotovo pravilo, "normalna situacija". Majka treba da nauči kako da podoji svoju bebu, a beba da nauči da pravilno sisa. Kada obe savladaju ovu veštinu, ubrzo se prevazilazi i dilema da li je beba dovoljno jela. To se procenjuje na osnovu detetovog ponašanja. Ako majka ima dilemu da li je beba dovoljno posisala mleka - treba, pre svega, da posmatra bebu kako i koliko sisa i da kontroliše da li ukvasi pelene bar šest puta u toku dana.  

U prvih nekoliko dana, bebu treba dojiti često - i danju i noću. Treba joj ponuditi dojku kad god zatraži, ne ograničavajući se na vremenske razmake. Kako teče dan za danom, količina posisanog mleka je sve veća, beba sve jača, pa će i obroci biti u dužem vremenskom razmaku. Zapravo, mama i beba uspostavljaju svoj ritam.

Pre nego što se donese eventualna brzopleta odluka o uvođenju dodatne hrane - u obliku adaptiranog mleka, treba se posavetovati sa stručnim timom (pedijatar, patronažna sestra, pozvati Dežurni centar "Halobeba").

Šta majka sme da jede i pije dok doji, a šta ne sme?

Sigurno je da majka ne treba da jede dvostruko više hrane, nego da se hrani dvostruko zdravije. Nažalost, mnoge dojilje podležu uticaju okoline oko "preporuka" šta treba jesti, piti, raditi... Majka koja doji, treba da ima uravnoteženu, raznovrsnu ishranu, sa većim unosom voća, povrća, integralnih žitarica, mlečnih proizvoda, jaja i kvalitetnog mesa - raspoređenu u pet obroka (tri glavna i dve užine). Nema razloga da izbegava neku vrstu hrane. Dobro je da pije vodu i sveže sokove, a i kompot je odličan izbor.

Treba biti umeren sa začinima i egzotičnim jelima, posebno onim namirnicama koje mogu da promene miris majčinog mleka. Posmatrajte vašu bebu, pa će vam ona svojim reakcijama «reći» šta joj smeta, šta ne voli - jer bebe imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa.

Dozvoljeno je piti jednu do dve šoljice kafe dnevno, a izbegavati gazirana pića, veštačke napitke i alkohol. Ono što je sigurno ZABRANJENO, jeste PUŠENJE u trudnoći i u periodu dojenja, jer nikotin veoma brzo putem krvi prelazi u mleko. 

Da li bebu treba buditi ukoliko je prošlo više sati od poslednjeg podoja?

Svaka beba je biće za sebe, jedinstveno u svakom pogledu. Ona ima svoj ritam i treba joj omogućiti da razvija sopstveni odnos sa majkom. Ne treba je vremenski ograničavati u hranjenju, tim pre što dojenje nije samo hranjenje. Majčino mleko jeste najbolja hrana, ali se činom dojenja ujedno razvija i produbljuje bliskost između majke i bebe, podstiče optimalan psihički razvoj deteta, razvija sigurnost i samopouzdanje.

Svaki podoj se započinje drugom dojkom, odnosno dojke se nude naizmenično. Iz prve dojke treba pustiti da beba sisa 10-15 minuta. Nakon završetka podoja iz te dojke, treba ponuditi drugu. Ako beba neće da sisa, znači da je sita.

U prvim danima po izlasku iz bolnice, broj podoja se kreće između 10-12 puta za 24 sata. Do kraja prvog meseca, trebalo bi da majka i beba uspostave svoj ritam, a broj podoja se smanjuje na oko osam puta. Kako dete raste, broj podoja se smanjuje, pa bi na kraju šestog meseca beba trebalo da ima oko šest podoja.

Šta treba uraditi ako novorođenče zaspi za vreme podoja?

Stručnjaci kažu da bebu ne treba buditi. Izuzetak su bebe rođene sa malom telesnom masom (težinom), kao i ona grupa beba koju nazivamo «lenjivicama». Ove bebe treba razbuditi - tako što im se blago masiraju tabani, noge ili leđa.

Da li majka može da spreči nekontrolisano curenje mleka?

Iako zvuči neverovatno, neke majke imaju problema sa preobilnim lučenjem mleka, a drugima mleko nekontrolisano curi iz dojki. To se događa naročito u prvim danima posle porođaja: na primer, na pomisao na bebu, na plač neke druge bebe i slično. 

Često se dešava da, dok majka doji bebu na jednoj dojci, na drugoj mleko samo curi. Jedini «spas» su umeci za dojilje, koje treba staviti u grudnjak. Veoma su praktični, sprečavaju kvašenje odeće i spasavaju dojilju neugodnih situacija. Problem najčešće prestaje posle prvog meseca dojenja.

Anđelka Kotević, viša medicinska sestra i šef službe "Halobeba" u Gradskom zavodu za javno zdravlje

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama