Nemojte me pogrešno shvatiti - volim što mogu da dojim svoju bebu. Svesna sam koliko sreće sam imala što se sve desilo potpuno prirodno i što sam imala punu podršku svojih bližnjih da nastavim da dojim i nakon što sam se vratila na posao. Takođe, ne mogu da izostavim činjenicu da mi je dojenje pomoglo da stvorim neraskidivu vezu sa ćerkicom i garantujem vam da će mi sve to silno faliti kada jednom bude došao kraj. Međutim, imam utisak da će mi pomalo i laknuti. 

Evo nekoliko stvari koje mi sigurno neće faliti, a sa mnom će se, htele to da priznaju ili ne, složiti mnoge mame:

Osećaj da sam kao krava

Nisam se uvek osećala kao krava, ali bilo je situacija. Jedna od njih je, recimo, kada bi se moj suprug zadržao u supermarketu, a ja sedim i čekam u kolima sa plačljivom, gladnom bebom i odlučim da se prebacim preko svog na zadnje sedište, izvadim dojku i ponudim joj odozgo, kako je ne bih vadila iz sedišta... 

Pumpica za izmlazavanje

Bezbroj delova koje je potrebno oprati nakon upotrebe (što nikada nisam uradila)? Zvuk koji proizvodi kada se pali? Činjenica da se naziva “Pumpica sa stilom”, a verovatno je najmanje stajliš aktivnost tokom dana? 

Nemogućnost da nosim haljine

Znate li šta je najudobnije nositi nakon porođaja? Haljine. Znate li koji je najgori mogući odevni predmet dok dojite? Da, haljina. Nisam je nosila šest meseci i nije mi ni palo na pamet, ali svakako mi nedostaje.

Manjak prostora u frižideru

Već sam spomenula da sam sa dojenjem nastavila i kada sam se vratila na posao, a to se umnogome odrazilo i na naš frižider koji je bio pretrpan zalihama mleka.

Kratak povodac

Kada je moja beba počela da pije majčino mleko iz flašice, to je značilo da više neće morati da bude okačena na meni svaka dva sata, ali mislila sam da ću konačno moći da ugrabim malo vremena za sebe. Moje prvo veče sa drugaricama bilo je fenomenalno, ali samo pola sata. Dok smo putovale do restorana, nekih 40 minuta, sve je bilo OK, ali sam onda počela da osećam kako se naduvam, odnosno moje grudi su bile kao baloni, a još nismo stigle ni da naručimo hranu. Jedva sam čekala da se vratimo kući i da izmlazam mleko, budući da mi zaista nije padalo na pamet da nosim pumpicu sa sobom.

Stresiranje oko stresa

Ne samo da sam se stresirala oko svega i svačega dok sam dojila ćerku, već sam se stresirala i zbog toga što taj stres može da utiče na proizvodnju mleka, pa sam se tako našla u “vrzinom kolu” misli.

Podivljali hormoni

Nisam toliko srećna što moram da se pozdravim sa najboljim izgovorom ikada za svaku situaciju (“moraš da razumeš... hormoni”), ali svakako ću biti srećna da kažem “zbogom” blesavom procesu koji je u mom telu stvarao mleko u zamenu da se odjednom cela oznojim, u sledećem trenutku sve žive posmatram kao svoje najveće neprijatelje, potom budem iscrpljena, pa plačljiva, pa strašno gladna, pa onda sve zaboravim i pomislim ‘život je lep’ i tako u krug.

Miris

Nažalost, nisam bila neki ekspert za dojenje. Hranila sam svoju bebu i toliko od mene. Baš zato, dešavalo se da malo mog mleka povremeno ne nađe put do bebinih usta i završi na mom grudnjaku. Obično se ništa nije osećalo, ali bilo je trenutaka kada se iz moje majice širio miris kao da me je neko ispolivao užeglim mlekom, a to je bilo posebno nezgodno kada se nađem u javnosti.

Brushalteri za porodilje

Radujem se trenutku kada ću se ponovo osetiti ‘seksi’ u svom brusu za koji sam ranije smatrala da spadau u sve osim u seksi veš.

Velike grudi

Svim svojim prijateljicama koje imaju celog života velike grudi i kojima sam, kada bi se žalile na iste, govorila da umuknu i budu srećne na tom divnom poklonu koje im je Gospod dao, želim da uputim iskreno izvinjenje. Osim što me je od velikih, punih mleka grudi sve živo bolelo, veoma mi je smetalo što svi samo u njih gledaju. 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama