Prema rečima dr Olivere Aleksić Hil, neuropsihijatra, rođenje deteta može da podstakne različite burne emocije.

- Od uzbuđenja, radosti, preko stanja psihičke prenapregnutosti, odnosno anksioznosti, do straha... Ali, može da rezultira i neočekivanim stanjem - depresijom. Mnoge mame osećaju postporođajne teškoće blagog intenziteta, karakteristične po promenljivom raspoloženju, plačljivosti, napetosti, iritabilnosti, anksioznosti, smanjenoj koncentraciji, teškoćama u spavanju.

1. Bebi bluz

Ovo stanje, koje pojedini stručnjaci nazivaju bebi bluz, ne zahteva poseban tretman, osim nežnog pristupa porodilji. Simptomi obično traju od par dana do dve nedelje, kulminiraju četvrtog, petog dana od porođaja, ali ne utiču značajnije na mamino bavljenje bebom.

Osim porođajne tuge, zavisno od intenziteta i trajanja simptoma, kao i njihove opasnosti po zdravlje majke i bebe, postoji i postporođajna depresija i postnatalna psihoza.

2. Postpartalna depresija

Postpartalna depresija je stanje koje u početku liči, ili započinje kao bebi bluz, ali su simptomi obično mnogo izraženiji, duže traju i utiču na sposobnost porodilje da se bavi sobom i bebom, kao i drugim dnevnim aktivnostima. Pojavljuje se češće kod žena sa već ranijom istorijom depresivnog poremećaja. Tipično za ovo stanje je da se simptomi javljaju u prva tri meseca od porođaja, češće polako, a ređe rapidno.

- Postpartalna depresija je teža forma od bebi bluza. Uključuje depresivno raspoloženje, plačljivost, stalan umor, gubitak apetita, nesanicu, intenzivnu razdražljivost i ljutnju, preplavljujući umor, gubitak interesa za seks, smanjenje životne radosti, osećanje krivice, teže promene raspoloženja, teškoće u vezivanju za bebu, povlačenje od članova porodice i prijatelja, loše misli, do konstantne brige za dete.

3. Postpartalna psihoza

Postpartalna psihoza nije fiziološko, niti teže psihološko stanje, već poseban entitet kod nekih porodilja, ranije lečenih od psihičkih poremećaja.

Psihoterapeut Milan Kostić skreće pažnju na ono što je u pojavi pospartalne psihoze posebno alarmantno - agresivno ponašanje porodilje, koje može da bude usmereno prema sebi, prema tek rođenom detetu, pa i prema drugim osobama koje su u blizini. Da bi se sprečilo agresivno reagovanje, koje je često nepredvidivo, potrebno je na vreme preduzeti sve mere, od medikamentozne terapije, preko psihoterapijskog razgovora, pa i do imobilizacije pacijentkinje (u kratkom periodu), kako ne bi sebi ili drugima nanela neko zlo.

Burne reakcije na promene

Kao psihoterapeut sa višedecenijskim iskustvom, Kostić smatra da postpartalna psihoza nastaje u sadejstvu više faktora - genetičkih, hormonalnih i psiholoških.

- Postoje osobe koje su krhkije mentalne strukture i burnije reaguju na životne oluje, a dolazak deteta na svet jeste stresogeni događaj koji može da ih uzburka. I razne spoljašnje okolnosti mogu da utiču na nastanak postnatalne psihoze, između ostalog i problematičan odnos sa ocem deteta, ili konflikti u porodici koji su postojali pre dolaska deteta na svet.

Mali problemi veliki kao planina

Dr Olivera Aleksić Hil takođe ukazuje na fizičke promene po rođenju deteta. Osim drastičnog pada estrogena i progesterona, i hormoni tireoidne žlezde mogu da opadnu dramatično, što dovodi do umora i depresije. Promene u volumenu krvi majke, krvnog pritiska, imunog sistema i metabolizma, takođe mogu da dovedu do osećanja umora, sporosti i promene raspoloženja.

- Tu su i emocionalni faktori. Ženi kojoj je uskraćen san, a preplavljena je burnim emocijama koje donosi dolazak novog člana porodice, može se učiniti da su mali problemi veliki kao planina. Opterećuje je i pitanje kako će da se snalazi sa bebom, kako je doživljavaju drugi u tom periodu, pre svega suprug. Možda se oseća manje privlačnom?

Zanimljivo je da postpartalna depresija može da se razvije po rođenju bilo kog deteta, što zavisi od faktora rizika tokom ili između trudnoća (gubitak posla, bolest ili komplikacije u trudnoći, problem u braku, nedovoljna podrška porodice, neželjena trudnoća, gubitak posla...). Mogući rizici su i zahtevno dete, blizanci, izražena ljubomora starijeg deteta, teškoće pri dojenju, ali i finansijski problemi.

Pad hormona remeti raspoloženje

Psihijatri koji izučavaju poremećaje nastale nakon rođenja bebe, napominju da u periodu babinja postoji čak osamnaest puta veći rizik, a neki grafikoni pokazuju da se postpartalna psihoza pojavljuje kod jedne od 500 majki nakon porođaja. Poznato je da posle porođaja dolazi do naglog pada nivoa hormona u telu majke (u trudnoći se nivo estrogena i progesterona višestruko uvećava, da bi se u roku od samo nekoliko dana vratio na stadijum pre trudnoće).

Komentar duše ili igra hormona

Rasprava o uzrocima ovog poremećaja dovodi do međusobnog (verbalnog) «okršaja» stručnjaka: jedni tvrde da je postnatalna depresija «komentar duše» onih žena koje nisu spremne na ulogu majke, drugi da je hormonalna pretumbacija ta koja uzrokuje bebi bluz i sva ostala nemila postporođajna stanja. Između dva suprotstavljena stava je i mišljenje da iscrpljenost nakon porođaja, u kombinaciji sa stresom i nedostatkom sna u prvim nedeljama od porođaja, takođe mogu da utiču na pojavu postnatalne depresije.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama