Rođenje mog prvog deteta je ostavilo značajan i veliki utisak na mene. Tokom trudnoće sam sanjala i maštala o tom trenutku kada ću ugledati svoje dete, do detalja sam isplanirala njegov dolazak, ali kada je do toga došlo bila sam zatečena. Sam porođaj je bio teško i bolno iskustvo, a ne lepo i savršeno, onako kako sam ga zamišljala. 

Mesecima sam nakon rađanja tugovala. Period koji bi trebao da bude najsrećniji i najvažniji u mom životu, pretvorio se u dane tokom kojih sam se trudila da ceo događaj zaboravim. Bilo me je sramota što svom sinu nisam poželela dobrodošlicu punu radosti koje svako dete zaslužuje.

Stalno sam razmišljala o tome da li želim još jedno dete i znala sam odgovor na to pitanje. Naravno da želim još jedno dete, ali ne želim još jednu traumu zbog porođaja. Razmišljala sam o tome da sam prvi put uspela, uspeću i drugi, ali jednostavno sam znala da nemam snage da se ponovo suočim sa tim traumatičnim iskustvom.

Stalno sam se pitala šta nije u redu sa mnom. Volela sam svog sina više nego bilo koga, bila sam jako ponosna što sam njegova mama i što je on zdrava i srećna beba. Međutim, postporođajna depresija mi nije dozvoljavala da se istinski radujem i uživam u majčinskim danima.

Kada sam rodila drugu bebu, konačno sam shvatila da svi oni koji su mi govorili da je zdrava majka i zdrava beba ono što je jedino važno nakon porođaja, nisu nikako bili u pravu.

Tokom druge trudnoće imala sam pravu podršku ljudi koji me nisu lagali, ali koji su me inspirisali da budem hrabra i da se suočim sa tim. Govorili su mi da počnem da verujem da će rođenje biti prelepo, da sam ja potpuno spremna i sposobna da to uradima na savršen način. Bez upozorenja da će biti carskog reza, izazivanja porođaja ili komplikacija, oni su me jednostavno pripremili na to i ja sam napokon bila spremna i slobodna da na svet donesem svoje dete.

Zdrava beba i zdrava mama su primarni cilj i ne bih želela da osetim bol koju dožive oni koji taj cilj ne ostvare. Međutim, veoma su bitna i osećanja žene nakon porođaja. Svi smatraju da je u redu to što se osećate bedno i slomljeno nakon porođaja, to što umesto da se radujete i posvetite svom detetu, vi plačete i želite da zaboravite svoj porođaj. 

Na svetu postoje mnoge žene koje su zlostavljeane, prisiljene ili nisu spremne za rađanje. Nikoga ne zanimaju njihova osećanja, kao i osećanja žena koje vole bezgranično svoju decu, ali ne mogu zbog traume da im se istinski raduju Nije bitno da li će porođaj biti prirodan, carskim rezom ili izazvan, važno je da imate podršku, poštovanje i ljubav ljudi koji vas okružuju i uspećete da se suočite sa strahom od porođaja i da sa osmehom dočekate vaše dete.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama