O svemu tome se malo piše i još manje govori, pa su mnogi očevi nepripremljeni na ono što ih čeka. Teško im je da razumeju sve promene kod svoje supruge, a vrlo često nisu svesni koliko se u isto vreme i oni menjaju

Većina žena se plaši porođaja i iz tog razloga se odlučuje na neki vid pripreme (škola roditeljstva, psihofizička priprema za trudnice ili predavanja u savetovalištu). Stručna pomoć profesionalaca je, svakako, najbolje rešenje, ali i čitanje odgovarajuće literature - koja je kod nas, nažalost, malobrojna, kao i razgovori sa parovima koji su imali slično iskustvo. Najbolje je razgovarati sa lekarom koji vodi trudnoću, zato je dobro da na preglede odlazite zajedno. Tako se neposredno uključujete u sva zbivanja i imate priliku da dobijete odgovore na pitanja i dileme. Neka savetovališta imaju i psihologe sa kojima takođe možete da razgovarate.

Zajedno na pripreme za porođaj

Danas u pojedinim  porodilištima postoji mogućnost da muž prisustvuje porođaju, što često može da odagna strah i odluku da se porođaj odvija u epiduralnoj analgeziji. Ako se odlučite za zajednički odlazak na porođaj, pored obostrane želje morate da budete i pripremljeni. Neki od programa priprema za porođaj imaju i tu mogućnost, uslov je da je žena na vreme započela psihofizičku pripremu (od 26. nedelje trudnoće) i da ima saglasnost ginekologa da može da radi vežbe napinjanja.

Praksa je da muž bude prisutan na poslednja četiri časa pripreme: tada sazna na koji «znak» treba da krenu u porodilište, kako porođaj teče, koliko može da traje, ko kakvu ulogu u tome ima, kao i da postoji eventualna mogućnost da u nekom trenutku porođaj ne može da se završi prirodno. Tokom pripreme, budući otac prisustvuje vežbama napinjanja, tako da za vreme porođaja pruža potrebnu podršku i pomoć, što nekad može da bude presudno da li će se beba roditi prirodnim putem ili uz pomoć vakuuma.

I tate mogu da pomognu

Većina muževa i ne razmišlja o mogućnosti da prisustvuje  porođaju. Oni su ubeđeni da neće biti od pomoći, da će smetati svojoj supruzi ili se plaše da će im pozliti. Pritom pretpostavljaju da će neko od medicinskog osoblja sve vreme da bude sa njom, tako da nema potrebe da i oni budu tamo. Na to prisustvo računa i većina žena. Ali, ono najčešće izostane - jer nema medicinskih razloga za to i nije uobičajeno u praksi. Zato se javlja osećaj usamljenosti i napuštenosti, na kraju i straha. A to se odražava na tok porođaja, usporava i otežava napredovanje u otvaranju.