Porođaj kao prirodan proces, koji predstavlja jednu od fizioloških funkcija organizma, trebalo bi da bude bezbolan. Međutim, on se u razvijenim društvima poistovećuje sa bolom ("porođajne muke"). Tako ga doživljavaju žene, ali i ostali "učesnici u porođaju" - sa jedne strane partner, roditelji i prijatelji trudnice, a sa druge strane - pojedini zdravstveni radnici.

Takvo shvatanje je uslovilo da se razvije čitava industrija lekova, aparata i preparata za obezboljavanje porođaja. Pritom se često zaboravlja na bebu, koja neminovno trpi određene posledice. Jer, medikamenti uneti u organizam - dospevaju do posteljice i nepovoljno deluju na plod, istovremeno menjajući prirodni mehanizam porođaja.

Zašto se žene plaše porođaja?

Do sada nije pronađen lek koji porođaj čini bezbolnim, a da nema negativne efekte po ženu i bebu. Zbog toga, sa velikom ozbiljnošću treba uzeti u obzir efekat određenih tehnika disanja i relaksacije na obezboljavanje porođajnih kontrakcija i njihov pozitivan uticaj na bebu.

Strah od porođajnih bolova je jedan u nizu strahova koje žena doživljava tokom graviditeta. Inače, ti bolovi su jedini koji ne signaliziraju da nešto nije u redu. Naprotiv, oni ukazuju da je porođaj počeo, a njihovo učestalo javljanje i pojačavanje intenziteta znači da se grlić otvara a porođaj bliži kraju.

Pomenuti strah uglavnom uzrokuju priče žena koje su se već porodile, najčešće preuveličane, ali i nepoznavanje procedure i prostora u kome će porođaj da se odvija, kao i gubitka kontrole nad sopstvenim telom.

Kada se upozna sa fiziologijom trudnoće i mehanizmom porođaja, žena dobija samopouzdanje koje joj pomaže da porođaj doživi kao prijatno iskustvo.

Kako priprema za porođaj pomaže u borbi protiv straha?

Pravilna i blagovremeno sprovedena edukacija trudnica može da pomogne u prevazilaženju straha od porođaja i porođajnih bolova. Kada se upozna sa fiziologijom trudnoće i mehanizmom porođaja, nastankom kontrakcija, njihovom ulogom u porođaju i načinima savladavanja, žena dobija samopouzdanje koje joj pomaže da porođaj doživi kao prijatno iskustvo, a ne kao neminovnu patnju i bol. Sa psihofizičkom pripremom za porođaj, trudnice započinju od 24. nedelje trudnoće, obavezno uz saglasnost lekara nakon obavljenog pregleda. To podrazumeva da je grlić čvrst i zatvoren i da nema kontrakcija. U protivnom, ako nije indikovano strogo mirovanje, trudnica se ne uključuje u fizički program vežbi, već samo u vežbe disanja i relaksacije. U teorijskom delu se prolazi tok porođaja od momenta kada započne, pa do rađanja bebe.

Koliko često se ide na pripremu?

Do 34. nedelje, pripreme se sprovode dva puta nedeljno, a od tada do porođaja - tri puta u toku sedmice. Nakon navršene 36. nedelje, započinje se sa vežbama napinjanja, koje će omogućiti rađanje bebe bez zastoja u porođajnom kanalu. U nekim ustanovama, praksa je da se u sklopu psihofizičke pripreme obiđu porodilište i boksovi sa bebama, kako bi trudnice bile što opuštenije kada dođu na porođaj - pošto već znaju kako tamo izgleda. Nekada na izgled banalne informacije, kao što su gde će da drže stvari koje ponesu ili da li će videti medicinsko osoblje dok leže na stolu - mogu znatno da utiču na osećaj sigurnosti. Poznavanje procedura pripreme (pregled, klizma, brijanje) i rutinskih intervencija (dodavanje lekova, prokidanje vodenjaka, epiziotomija) će obezbediti bolju saradnju porodilje, što skraćuje vreme trajanja porođaja, pa time psihofizička priprema ima i preventivni karakter.

Da li i tate moraju da prođu kroz pripremu za porođaj?

Sve veći broj budućih očeva želi da prisustvuje rođenju deteta. Ukoliko je žena saglasna, to je sigurno jedno od najlepših iskustava, koje će oboje da pamte čitavog života. Naravno, želja budućeg oca nije dovoljna, potrebno je da se i on pripremi. Naime, u okviru psihofizičke pripreme za porođaj, održavaju se posebni časovi za parove - koji dobijaju potrebne informacije o neophodnoj proceduri kroz koju prolaze. Za muškarce su obavezni laboratorijski pregledi, koje treba da urade nekoliko nedelja pre termina porođaja. Kada uđu u bolnicu, sledi privremeno odvajanje - dok je žena u prostoru za pripremu. Tada se muškarac presvlači, a tokom porođaja su u posebnoj prostoriji, van boksova gde su ostale porodilje.

Najvažnija stvar koju muškarac treba da nauči na psihofizičkoj pripremi jeste kako da pruži ženi podršku tokom porođaja. Mora da zna šta je njoj tada potrebno, na koji način da je bodri kada naiđe kriza, kako da je masira kada naiđu jake kontrakcije. U stvari, često je dovoljno da je samo drži za ruku. Osećanje da mogu da budu od velike pomoći, većinu muškaraca opredeli da prisustvuje porođaju. Jedan mali broj budućih tata nakon obilaska porodilišta odustane od prvobitne namere, što je  mnogo bolje nego da se to dogodi neposredno pred odlazak u bolnicu, ili tokom samog porođaja.

Šta se radi na časovima PFP?

Psihofizičku pripremu za porođaj, koju trudnice mogu da pohađaju u našim zdravstvenim ustanovama, čini sistem vežbi:

- poboljšanja fizičke kondicije

- pravilnog disanja - radi povećanja kapaciteta pluća

- ovladavanja posebnim tehnikama disanja i usmeravanja pažnje za obezboljavanje kontrakcija

- zauzimanja određenih položaja - kojima se ublažava bol i smanjuje pritisak na matericu tokom porođaja

- relaksacije, odnosno upravljanja sopstvenim telom, radi što efikasnijeg opuštanja

- tehnike napinjanja, kojom se uspešno završava porođaj

Foto: Shutterstock

Šta ćete sve naučiti na PFP?

Trudnice dobijaju važne informacije kako bi što aktivnije  sarađivale tokom porođaja, a to su:

- koji je pravi trenutak za polazak u porodilište

- kako razlikovati prave porođajne kontrakcije od "pripremnih"  

- u kojoj fazi porođaja se nalaze

- kroz koje procedure će proći u porodilištu

- kako da olakšaju sebi i pomognu bebi

Koje trudnice ne mogu da ide na pripremu?

Nažalost, trudnice sa visokorizičnom trudnoćom moraju da leže kod kuće ili u bolnici, što znači da ne mogu da idu na časove psihofizičke pripreme za porođaj. Međutim, i one se vrlo često porađaju prirodno, jer održavana trudnoća ne znači da porođaj mora da se završi carskim rezom. Zbog toga bi trebalo da se na vreme informišu o toku porođaja, fazama kroz koje će proći, neophodnim intervencijama lekara i babica, prostoru u kome će se porađati... To mogu da učine uz pomoć literature, interneta...

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama