Makrobiotički način ishrane je utemeljen na organskoj hrani, celovitim žitaricama, mahunarkama, i ostalim biljnim namirnicama koje se smatraju zdravim. Iz samog naziva makrobiotika: macros bios je grčka reč koja znači "dug život", može da se nasluti njen cilj - zdrav i dug život. Uprkos činjenici da ishrana u makrobiotici igra presudnu ulogu, ne treba smetnuti sa uma i druge makrobiotičke zahteve i principe. Svi oni nam pomažu da svoj život učinimo Makrobiotika insistira na tome da hrana koju čovek svakodnevno unosi u organizam treba da bude prirodna, celovita i organski gajena
što zdravijim, produktivnijim i dužim.

Načela makrobiotičke ishrane

Makrobiotika insistira na tome da hrana koju čovek svakodnevno unosi u organizam treba da bude prirodna, celovita i organski gajena.
Prirodna - znači da nakon setve ili ubiranja nije prerađivana ili izlagana aditivima, konzervansima ili veštačkim bojama. Jedino takva hrana je prirodna. Celovita - znači da tokom različitih procesa prerade iz hrane nisu odstranjeni njeni hranljivi sastojci. Takođe je važno da se hrana što češće jede u svom prirodnom obliku - jer je dokazano da, na primer, beta-karoten iz šargarepe ne deluje isto na organizam kada se uzima izdvojen iz nje. Ista Kratka istorija makrobiotike
Još su filozof Heraklit i lekar Hipokrat u antičko vreme govorili o važnosti ishrane u ljudskom životu, naglašavajući da ona treba da bude u skladu sa prirodom. U Kini je Huang Di (Žuti Car) podučavao o ishrani koja je prilagođena godišnjim dobima, a koja je preduslov dugog i zdravog života. Ipak, od prethrišćanskih vremena do danas, najveća zasluga za očuvanje makrobiotike kao načina života i ishrane pripada milionima običnih ljudi koji su se pridržavali njenih načela. Oni su, zapravo, živeli u skladu sa uslovima podneblja i konzumirali lokalne "plodove zemlje", a svakodnevnom kreativnošću su mudro koristili na izgled "oskudne" namirnice.
stvar je i sa ostalim vrednim sastojcima, koji se često prodaju izdvojeni iz svog primarnog "sedišta" - celovite namirnice.


Makrobiotika zahteva i da namirnice koje čovek koristi za ishranu budu organski gajene, kako bi se po svaku cenu izbegla genetski modifikovana hrana (GMO), otrov savremenog doba. To podrazumeva hranu uzgajanu na zemljištu koje dugo nije bilo tretirano bilo kakvim hemikalijama, i čiji usev nije tretiran ni u jednom razdoblju rasta. Takva hrana se naziva organska ili ekološka, a dostupna je i kod nas u prodavnicama zdrave hrane.


Konzumiranjem organski gajene hrane se izbegava unos štetnih materija u organizam (hemikalije, veštačke boje, aditivi...), a istovremeno omogućava organizmu da upije što veći broj hranljivih sastojaka iz namirnica. Inače, štetnost pesticida je naročito naglašena kod dece, jer sprečava apsorpciju važnih nutrijenata iz hrane, koji su neophodni za zdrav rast i razvoj. To može da ostavi posledice za ceo život.