Trudnoća je jedan od nutritivno najzahtevnijih perioda u životu žene. Pošto gestacija obuhvata brzu deobu ćelija i razvoj organa, dodatna ishrana je neophodna da podrži ogroman fetalni rast. Hrana koju kao buduće mame jedete je glavni izvor nutrijenata za bebu, a kako ona „raste", tako su i vaše nutritivne potrebe veće.

Da biste se pravilno hranili u trudnoći, morate da učinite mnogo više od jednostavnog povećanja količine. Morate, takođe, da vodite računa šta jedete. Iako vam je potrebno oko 300 kalorija više, naročito kasnije u trudnoći kad vaša beba brže raste, te kalorije treba da dolaze iz kvalitetne hrane, jer će to doprineti rastu i razvoju bebe.

Promene u nutritivnim potrebama

Brojne su izmene u nutritivnim potrebama trudnice. One delom potiču od nutritivnih zahteva fetusa, a delom od fizioloških varijacija koje utiču na apsorpciju i metabolizam hranljivih sastojaka.

Mit ili istina?Jesti za dvoje
Realno, vi jedete za jednu osobu, a dodatni kalorijski unos iznosi 15%.  Zato se preporučuje da trudnica dnevno unese 150 kalorija više u prvom trimestru, i po 300 kalorija više u druga dva trimestra, nego pre trudnoće. Ako je kalorijski unos u trudnoći smanjen, neće se uneti dovoljno proteina, vitamina i minerala za ishranu bebe. Rezultiraće i padom rezervi masti, što će dovesti do stvaranja tzv. ketona u krvi i urinu. Njihova produkcija je znak gladovanja, a ako je hronična - može da rezultira zdravstvenim problemima deteta.
Važno je da omogućavaju  normalan rast i razvoj bebe, i u potpunosti obezbeđuju kasniju laktaciju i dojenje. Promene u nutritivnim potrebama su povezane sa adaptacijom tela na trudnoću, jer se pojavljuju suviše rano da bi bile isključivi odgovor na bebine potrebe. One uključuju smanjenje elektrolita, proteina, glukoze, vitamina B12, folne kiseline, vitamina B6 i povećanje lipida, triglicerida i holesterola u krvi. Trudnice zahtevaju različit unos gvožđa, folne kiseline, kalcijuma, natrijuma i šećera.

Posledice loše ishrane mogu da dovedu do problema i za majku i za dete - u smislu male porođajne mase, sa nutritivnim i drugim deficitom.

Pre nego što zatrudnite

Najbolje vreme da počnete zdravo da se hranite je pre nego što zatrudnite. Tako ćete na vreme obezbediti hranljive sastojke koji su potrebni za vas i bebu.

To je, takođe, period kada treba započeti sa odgovarajućim unosom folne kiseline, vrste vitamina ključnog za rast vaše bebe, naročito u prvim mesecima. Nedovoljno unošenje folne kiseline pre trudnoće i u ranoj trudnoći povećava rizik od urođenih anomalija, kao što je defekt u razvoju mozga i kičmene moždine. Vođenje računa o dobrom zdravlju pre graviditeta će vam pomoći i tokom tog perioda.

Dobijanje u težini

Ukupno povećanje telesne mase bi trebalo da iznosi 11,5-16 kg, sa odgovarajućim načinom dobijanja koji je važniji od broja kalorija. Zašto je potrebno da u trudnoći dobijete 11,5-16 kg kad novorođenče teži samo deo toga?
* 3,5 kg otpada na bebinu telesnu masu
* 1 kg na povećanje grudi
* 3 kg na telesne rezerve proteina, masti i drugih nutrijenata
* oko 800 g na placentu
* 3 kg na povećanje uterusa
* 800 g na amnionsku tečnost
* 2 kg na "povećanje" krvi
* 2 kg na povećanje drugih tečnosti
Dobijanje u težini je najniže u prvom trimestru, i postepeno raste, do najvećeg prirasta u trećem trimestru kad fetus i placenta najviše rastu. Tokom trudnoće, masne naslage se uvećavaju više nego trostruko, a većina žena ih izgubi nekoliko meseci nakon porođaja. Naravno, dobijanje u telesnoj masi varira. Normalno je da dobijete manje ako ste u trudnoću ušli teži. Gojazne žene sa manjim dobitkom u telesnoj masi imaju uspešne trudnoće i zdrave bebe. Za njih je preporučeni porast telesne težine 7-11,5 kg. Porast je veći ako nosite dvojke (16-20 kg) ili trojke (23kg), ili ako ste imali manju telesnu masu pre trudnoće (12,5-18 kg).

Prvi korak ka zdravoj ishrani je da  razmotrite vaše dnevne obroke. Trudite se da ih planirate tako da sebi i porodici obezbedite uravnoteženu ishranu.

Uzimajte dovoljno tečnosti

Postoji još nešto što je potrebno vašem telu - mnogo tečnosti. Dnevno treba da popijete najmanje 6-10 čaša vode.

Dodaci vitamina i minerala

Često se ishrani trudnica dodaju vitamini, ali mnoga istraživanja su pokazala da saplementi (dodaci) imaju ograničenu vrednost. Značaj folne kiseline
Trudnoća udvostručuje ženine potrebe za folnom kiselinom. Međutim, ne postoji zajednički stav oko neophodnosti dodataka svim trudnim ženama. Folna kiselina je važna u prvim danima i nedeljama fetalne koncepcije, zbog razvoja bebinog mozga i kičmene moždine. U novijim studijama je dokazano da je neophodna za prevenciju defekata neuralne cevi kao što je spina bifida.
Neophodna je i za formiranje crvenih krvnih zrnaca. Savetuje se uzimanje namirnica bogatih folatima kao što su iznutrica, zeleno lisnato povrće, mahunarke. Dodaci folne kiseline se savetuju ženama koje puše, uzimaju lekove ili alkohol, ili su na vegetarijanskoj ishrani. Sa davanjem bi  trebalo započeti mesec dana pre planirane trudnoće, i u prva tri meseca.
Pošto prevelika količina A vitamina može da bude toksična za fetus, ne preporučuje se za vreme trudnoće.Većina lekara se slaže da se sve sem gvožđa može obezbediti pravilnom ishranom.

Gvožđe je potrebno u velikim dozama, naročito u kasnijoj trudnoći. Ekstra gvožđe je potrebno ne samo zbog bebinih potreba, već i zato što se volumen krvi trudnice uvećava za 30 odsto. Ovaj mineral je neophodan za formiranje crvenih krvnih zrnaca, a teško je da se dovoljno uzme iz hrane da bi se zadovoljile potrebe za majku i bebu. Bez dovoljno gvožđa, fetus će vući majčine zalihe, često izazivajući kod nje anemiju i iscrpljenost. Dodaci  gvožđa će olakšati to stanje.

Kako da znate da li se pravilno hranite?

Suština je jesti hranu iz različitih grupa, u preporučenim proporcijama.

Hrana koja je potrebna vašem telu u toku jednog dana:

 * 6-11 serviranja hleba, žitarica, pirinča ili paste

 * 4 serviranja povrća

 * 3 serviranja voća

 * 3-4 serviranja mleka, jogurta i sira

 * 2-3 serviranja mesa, živine, ribe, jaja

 * masti i slatkiše konzumirati umereno

Koliko velike treba da budu porcije buduće mame?

50-60 odsto vašeg obroka treba da sačinjavaju ugljeni hidrati, 20-30odsto masti i 15-20 odsto proteini.

Žitarice: jedno parče hleba, šolja spremljenih žitarica, pola šolje kuvanih žitarica, pirinča, paste

Povrće: šolja svežeg lisnatog povrća, pola šolje kuvanog ili seckanog povrća, tri četvrtine šolje soka od povrća

Voće: jedna srednja jabuka, banana ili narandža, pola šolje seckanog, kuvanog ili suvog voća, tri četvrtine šolje voćnog soka

Mleko i mlečni proizvodi: šolja mleka ili jogurta, 50 g sira

Meso: 100 g kuvanog mesa, živine ili ribe (šnicla veličine dlana), pola šolje pasulja, jedno jaje

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar nutricionista

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama