S obzirom na ubrzani razvoj tehnologije i njenu ključnu ulogu u obrazovanju, učenje programiranja i manipulisanja digitalnim uređajima je postalo vrlo česta pojava u školama. Ipak, da bi učenici mogli efektno da nauče da kodiraju i vrše određene zadatke, prvenstveno treba da razumeju koncepte koji se nalaze u pozadini aplikacije.

Računarsko razmišljanje je preduslov za razumevanje tehnologije u budućnosti. To je misaoni proces, a ne specifikovano znanje o uređajima ili jezicima.

Iz tog razloga, računarsko razmišljanje može da bude deo svake učionice, pa čak i one u kojoj su najmlađi. Nastavnici bi trebalo da osiguraju mlađim učenicima učenje na način koji će im otvoriti vrata u digitalni svet. Ovaj tip razmišljanja priprema učenike za uspehe u budućnosti.

BBC izdvaja četiri ključna dela računarskog razmišljanja: dekompozicija, prepoznavanje obazaca, apstrakcija i algoritmi.

Dekompozicija poziva učenike da raspu kompleksne probleme u manje, jednostavnije. Prepozavanje obrazaca ih navodi da povezuju slične probleme i iskustvo. Apstrakcija ih podstiče da prepoznaju važne informacije i ignorišu irelevntne detalje. Na kraju, koriste algoritme da kreiraju jednostavne korake u rešavanju problema.

Mališani u osnovnoj školi vole da se igraju, pa se neće plašiti da rizikuju. Putem istraživanja i igre, kao i uz dodatno ohrabrenje za rešavanje problemskih situacija, mališani će razviti svoje mišljenje. Računarsko razmišljanje ohrabruje razmišljanje kroz igru, te im mogućnosti da kasnije rešavaju kompleksnije zadatke.


Foto: Shutterstock

Strategije za usvajanje računarskog razmišljanja u mlađim razredima

Učenje dekompozicije

Učenje dekompozicije ih podstiče na rešavanje problema. Nastavnici dele komplekse, probleme iz više koraka i podstiču razgovor koji im pomaže da sve to razlože. Iako neki od njih nisu još uvek razvojno spremni na kompleksne probleme, svakako su spremni da budu izloženi modelu odraslog razmišljanja. Ovim putem, učenici počinju da razvijaju strategije računarskog mišljenja.

Ideja: Nastavnik može opisati scenario, poput planiranja rođendanske žurke, koji uključuje više koraka. Ovaj zadatak može biti iscrpljujući ukoliko se ne organizuje u više manjih, pristupačnijih izazova. Učenici pomažu u razlaganju većeg zadatka, a nastavnik može pomoći u crtanju ili pisanju vizuelnog prikaza mišljenja. Tako dobijaju mentalnu mapu za rešavanje sličnih problema u budućnosti.

Učenje prepoznavanja obrazaca

Ovo se započinje sa osnovnim ABAB obrascem koji se uči u prvim razredima, a rasprostire se a mnogo kompleksnije slojeve razmišljanja. Učenici se podstiču na analiziranje sličnih objekata i iskustava, kao i na identifikovanje sličnosti. Pronalazeći zajedničke osobine, počinju da razvijaju razumevanje smerova kretanja, ali i moć predviđanja.

Ideja: Kako bi mališani naučili da prepoznaju šablone, dobar početak je istraživanje drveća. Šta je zajedničko svakom drvetu? Svako od njih ima stablo, grane, koren. Iako se po mnogo osobina razlikuju, svi imaju neke zajedničke crte.

Nakon toga napravite kolaž i uočavajte te zajedničke crte. Razgovarajte sa detetom o razlikama u korenu, stablu. Neka stabla su uža, neka šira. Neka su bela, a neka tamna.

Kako biste proširili ovo razmišljanje, pustite ih da nacrtaju drvo, te označe stablo, koren i granu. Iako se crteži među decom razlikuju, opet imaju te zajedničke komponente.

Pronalaženje obrazaca olakšava zadatke, jer koriste ono što već znaju. Učenjem obrazaca, njihova svest o svetu se širi, te će lakše rešavati probleme u budućnosti i moći da predvide ishode određenih situacija.

Učenje apstrakcije

Apstrakcija predstavlja fokusiranje na informacije koje su relevantne i važne. To uključuje razdvajanje osnovnih informacija od onih dodatnih.

Ideja: Učenici ovo svakako uče identifikujući osnovnu ideju i ključne detalje iz književnog dela. Kako bi se napravio korak napred, roditelji ili nastavnici mogu ohrabriti decu da traže informacije dajući im neki cilj dok čitaju knjigu. Dok slušaju govor o dentalnoj higijeni, mališani mogu tražiti detalje o pranju zuba. Učenjem apstrakcije, oni dobijaju mogućnost da sortiraju informacije i identifikuju one koje su im potrebne. Ovo je vrlo značajno za učenike dok čitaju veće tekstove i kada su izloženi velikom broju informacija.

Učenje algoritama

Ovo uključuje pronalaženje rešenja problema. To naročito dovodi do kreiranja pravila koja se prate da bi se rešio problem. U ranijim razredima, deca mogu učiti da redosled postupanja može biti značajan.

Ideja: Kako biste ovo predstavitavili deci, možete im reći da razmisle kako se pravi sendvič. Šta prvo radimo? Posle toga? Šta će se desiti ako stavim sir i salatu pre majoneza? Razgovorom o redosledu postavljate temelj algoritmičkom razmišljanju.

Možete ih podstaći da razmišljaju u algoritmima tako što ćete ih pustiti da kreiraju putanju od učionice do sale za fizičko, uz sve korake i detalje. Nakon toga, neka isprobaju to. Možete razgovarati i o jutarnjoj rutini. Koje korake naprave ujutru kada se pripremaju za školu? Podstičite ih da primete kako promene utiču na njihovo razmišljanje, i kako promene plana dovode do očekivanog rezultata.

Učenje mališana načinima računarskog razmišljanja je mnogo dublje i značajnije od jednostavnog postizanja komfora sa tehnologijom. Živimo u svetu tehnologije, te je vrlo važno razumeti kako uređaji funkcionišu, kako bismo mogli da joj pristupimo na pravi način i da rešavamo probleme. Na ovaj način deca su aktivni, a ne pasivni korisnici tehnologije. Oni koji bolje razumeju tehnologiju, lakše će se probiti u svojim putevima kroz karijeru, i imaće većeg uspeha na dugoročnom planu. Upravo zato je vrlo značajno pripremiti se za sve to od najranijeg uzrasta.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama