Ovih dana ne zna se koga više drma trema, da li roditelje ili srednjoškolce koji upravo završavaju maturske ispite ili osnovce koje polaganje maturskog ispita čeka ga koji dan.

Mnogi od njih polaganje završnog ispita doživljavaju kao sve ili ništa, pa baš zbog te silne treme koja ih blokira dožive i neuspeh na polaganju i ne upišu se u željenu školu.

"Mala matura nije nikakav bauk. To je samo jedan ispit u nizu provera koje naše učenike kroz život tek čekaju. On je kruna osmogodišnjeg sticanja znanja i veština i tako mu treba i prići. Za učenika koji je učio zbog sebe i sticanja znanja, a ne samo zbog ocene završni ispit predstavlja izazov",kaže za Blic.rs Slavica Jovanović, pedagog u Osnovnoj školi „Bora Stanković“ u Beogradu

Tenziju dižu roditelji

Ona ističe da tenziju oko polaganja mala mature najviše dižu roditelji, zabrinuti zbog efikasnosti ulaganja u znanje i učenje svog deteta. Međutim, kako kaže, ta zabrinutost je najčešće neosnovana jer više od 80 odsto učenika uspe da upiše jednu od prve tri škole sa liste želja.

"Ukoliko se pak dogodi da dete ne upiše željenu školu, tada roditelji imaju ključnu ulogu u prevazilaženju problema. U toj situaciji potrebno je da razumeju razočaranje svog deteta, ali i da realno i otvoreno s njim porazgovaraju o uzrocima neuspeha. Apsolutno sam protiv kritike. Smatram da svaka vrsta kazne u jednoj tako osetljivoj situaciji i godinama može da bude kontraproduktivna. Ona vređa ličnost deteta, umanjuje njegovo ionako poljuljano samopouzdanje, stvara nesigurnost i predispozicije i opravdanje za eventualne naredne neuspehe",objašnjava naša sagovornica.

Rešenje uvek postoji

Vrlo je važno da nakon neuspeha na maloj maturi roditelj u dogovoru s detetom dođe do nekog alternativnog rešenja. Tako, na primer, ako je dete želelo da upiše neku četvorogodišnju školu, a ima bodove za trogodišnju, treba nju da upiše, pa će onda na kraju polagati razliku i tako naknadno završiti četvorogodišnju srednju školu.

"Suština je u tome da sve zavisi od dobrog razgovora i analize propusta u dosadašnjem radu i učenju. Kad pred dete racionalno iznesete moguće rešenje, problem postaje manji i može se prevazići", priča Jovanovićeva.

Ne treba da pauziraju

Ista pravila važe i za srednjoškolce koji se pripremaju za upis na fakultet. Razgovor, podrška i podsticaj su tri ključne reči bitne za vašu decu prilikom priprema za prijemni ispit. Vrlo je važno da deci stavite do znanja da nijedan izbor nije jedini i da uvek postoji alternativa. Otvoren um, kreativan i spreman na učenje i sticanje znanja je osnova uspeha.

"Nikada ne bih preporučila pauziranje godine zbog neuspeha na prijemnom i razočaranja. Ako su deca zaista sigurna u izbor fakulteta, neka opet sledeće godine pokušaju da ga upišu, ali neka tu slobodnu godinu iskoriste na pametan način. Za to vreme neka rade na sebi, mogu da nauče neki strani jezik ili savladaju novi program na kompjuteru. Neka pronađu nešto što ih zanima i što im u budućnosti može pomoći prilikom zaposlenja", zaključuje naša sagovornica.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama