Važni principi pravilnog učenja su:

Vaša pomoć. Ponudite svoju pomoć ukoliko dete prilikom učenja nešto ne razume ili mu nije jasno.

Plan rada. U početku ćete zajedno praviti detetov plan rada, (obično dnevni ili nedeljni) ili dnevnu satnicu. Kada se u pravljenju plana izvežba, dete će ga kasnije formirati samo, upisujući sve svoje školske i vanškolske obaveze.

"Pravo" vreme. Uputite dete da za najteže gradivo bira vreme za učenje kada je najodmornije, tj. kada mu je koncentracija najveća. Ako je za savladavanje određenog gradiva potrebno, na primer, dva sata, bolje je da se ovo vreme podeli na kraće intervale od po pola sata ili sat, nego da se uči “u jednom dahu”. Koliko će konkretno trajati ovi vremenski intervali zavisi od uzrasta deteta, težine gradiva, njegovog predznanja i motivacije za rad. 

Podela lekcije. Svaku lekciju iz društvenih predmeta trebalo bi najpre podeliti od jednog do drugog naslova ili po pasusima, jer je time olakšano razumevanje lekcije u celini.

Čitanje teksta. Kao cilj učenja nametnite da ono što dete uči – i razume, jer je to jedini način da ga usvoji “na duže staze”, odnosno, da ga ne zaboravi brzo. Posle jednog intervala ili pre početka učenja sledećeg predmeta – obavezna je pauza. Pauze treba da budu što kraće u početku, a kasnije će se produžavati jer će umor biti veći, kao i zasićenost učenjem.

Podvlačenje teksta kojim se odvaja bitno od manje bitnog omogućava detetu da prilikom ponavljanja može da se vrati samo na one podvučene reči ili pojmove. Ponekad su u lekcijama te reči već unapred “izvučene” jer su pisane kurzivom, debljim slovima, ili su obeležene u tekstu na neki drugi način. 

Ponavljanje naglas. Samo ukoliko dete ponavlja naglas, može steći pravu sliku o svom znanju. Bolji rezultati se postižu ukoliko reprodukuje gradivo svojim rečima, pri čemu i organizacija izlaganja može da bude drugačija nego što je u knjizi. Ukoliko ponavlja u sebi, činiće mu se da je naučio mnogo više nego što objektivno jeste. Osim toga, ponavljanjem naglas vežba se rečnik, dete se primorava da “misli brzo” što će mu biti od koristi i u drugim oblastima, a ne samo učenju. 

Preslišavanje. Postavljajte pitanja kako biste proverili koliko je dete neku lekciju razumelo, kad god je moguće, povezujte sa nekim ličnim detetovim iskustvom. Vaša pitanja treba da budu što raznovrsnija da bi tekst mogao da bude sagledan iz različitih uglova. Pitanja pomažu pri učenju, jer se time postavlja još jedan cilj učenja – traženje odgovora.

Jelena Holcer, pedagog 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama