Motivacija nas tera da nešto preduzmemo ili ostavimo. Ona nam pomaže prilikom donošenja svakodnevnih odluka koje svesno ili nesvesno donesemo od trenutka kada otvorimo oči do večernjeg planiranja sutrašnjeg dana. 

Koliko je motivacija važna, mi odrasli uglavnom primećujemo na svoju štetu, i to onda kada je nama hitno potrebna. Deca školskog uzrasta poznaju ovaj osećaj bezvoljnosti. Kako ih motivisati? O ovoj temi razgovarali smo sa dr. sc Majom Kostić, doktorom defektoloških nauka. 

Pogledajte i Inteligencija ili motivacija: Od čega zavisi dobar uspeh u školi?

Okružite ih s ljubavlju

Takozvano „autoritativno“ vaspitanje istraživači smatraju ključnim za stvaranje samostalne motivacija učenja kod dece. Roditelji koji autoritativno vaspitavaju svoju decu, znaju na pravi način da kombinuju toplinu i kontrolu. Oni postavljaju jasne granice i utvrđuju pravila koja su detetu prihvatljiva i razumljiva. Istovremeno, oni daju znak da ćete uvek ohrabiti dete kada mu je teško, podstaći ga da nastavi s radom kada ne zna kako, pohvaliti ga kada postigne uspeh, pružiti mu konstruktivne kritike i podstaći za dalji razvoj. 

Uspostavite prave granice

Deca imaju potrebu za orijentacionim okvirom i strukturom unutar kojih se mogu slobodno razvijati. Zato, jasno uređen, podeljen i planiran radni dan, sa pouzdanim ritmom i ritualima dovodi do sigurnosti. 

U okvirima svojih mogućnosti deca bi trebalo, što je moguće ranije da preuzmu odgovornost za svoj život, a da pritom ne pomisle da su ih roditelji ostavili „na cedilu“. Samostalnost ne znači da dete potpuno prepustimo samo sebi. Pomozite mu koliko je nužno a što je manje moguće. Psiholog Vild savetuje: „Postavljajte visoke zahteve ali da budu primereni sposobnostima vašeg deteta; izbegavajte da trajno potcenjujete ili precenjujete njegovu snagu.“ – ističe naša sagovornica.

Pogledajte i Kako pomoći detetu da uči

Naučite decu da veruju u sebe

Školski uspeh nije samo stvar darovitosti već više zavisi od stavova i ubeđenja. Da bi postigla uspeh, deca prvo moraju verovati u njega. Moraju sebe doživeti kao nekog ko je u stanju da savlada postavljene ili samostalni izabrane zadatke. Podstičite vaše dete i pomozite mu da prepozna ili proširi svoje sposobnosti. Zato, ističite i hvalite njegove uspehe. Dajte mu potrebne informacije i objasnite mu napredak u učenju tako da mu postane jasno koja je nova saznanja i veštine steklo. I ono što je posebno važno naglasiti, vaše dete procenjujte na osnovu njegovih a ne mogućnosti neke druge dece. 

Emocionalna inteligencija

Sposobnost izlaženja na kraj sa negativnim osećanjima ima značajnu ulogu ne samo u učenju već predstavlja pretpostavku za uspešno snalaženjue u životu. Tek kad nauče da savladaju bes, frustraciju i strah, deca postaju srećne, jake i motivisane ličnosti. Zato na vreme jačajte EQ vaše dece, tj. koeficijent njihove emocionalne inteligencije Kako?

Pogledajte i Učenje kroz igru: Pomozite deci da razviju kreativnost

* Otvoreno izražavajte svoja osećanja. Razvijajte u sebi svest o onome što pokreće vaše dete. Posmatrajte njegove gestove, mimiku i način govora. Smireno ga pitajte kad niste sigurni kako se snalazi u datoj situaciji i šta pritom oseća. Pomozite mu da svoja osećanja izrazi rečima.

* Reagujte odmereno. Izrazom lica i blagonaklonim pokretom glave, pokažite mu da ga razumete. Kada primetite da vaše dete nije doraslo situaciji i da će ga preplaviti bes ili očajanje, morate mu pomoći.

* Utičite na njegova osećanja tako što ćete mu pažnju skrenuti na nešto drugo; umirite ga, ohrabrite, uzmite za ruku. O kriznoj situaciji razgovarajte tek kada ga prođe bes.

* Oslabite negativna osećanja. Naučite dete da gospodari svojim osećanjima: objasnite mu da je ono u stanju da samo upravlja svojim emocijama i da ih menja. Pokušajte na primer sa rečenicom: „to ipak nije toliko loše“...

Pomozite mu da istraje

Za uspeh je pored inteligencije i talenta potreba i istrajnost. Da bi se kod dece uspostavila sposobnost i potreba za učenjem neophodno je da im roditelji ne zadovolje baš svaku želju već da im ponekad kažu i „ne“. Upravo roditelji su ti koji mogu naučiti decu da je ono što je teko istovremeno i vredno i mogu ih ohrabriti da ostanu uporni kada naiđu na teškoće.

Pogledajte i Kada je detetu dosadno, roditelji bi trebalo da...

Nagrada i kritika

Važno je poznavati svoje dete. Ne treba da dobija pohvalu za svaku sitnicu koju uradi, već samo onda kad uloži napor i postigne nešto posebno. Dete treba da stekne svest o tome šta je dobar, šta prosečan a šta loš rezultat i koliko napor treba da uloži. Kada hoćemo da pohvalimo dobru ocenu, bolje je da ne ističemo rezultat već put do njega. Kada se dete kritikuje, na primer zbog loše ocene, onda treba tragati za uzrocima: „Mislim da si isuviše kasno počeo da se spremaš za pismeni zadatak. Da li sam u pravu?“ Objasnite detetu da razlog lošeg uspeha nije nedostatak sposobnosti već njegovo manje zalaganje. Tako možete više uticati na njega. 

Želja za saznanjem i nagon za istraživanjem

Ko uči sa zanimanjem, uči trajnije i intenzivnije jer želi stvarno da razume gradivo. Istraživanja pokazuju da deca koja rastu u stimulativnom okruženju i imaju puno socijalnih kontakata, imaju manji strah od neuspeha i ubeđena su da probleme mogu sama da reše. Podstičite interesovanje svog deteta i onda kada nešto nema nikakve veze sa školskim gradivom.

Pogledajte i 4 saveta za uspešnu školsku godinu

Opuštanje i kretanje

Samo onaj ko je u stanju da se opusti može se osloboditi pritiska koji stvara škola. Naučite dete da se konstruktivno odnosi prema stresu.Sport je veoma dobar za relaksaciju sve dok se trening ne izrodi u stres već ostane samo sredstvo uživanja. Decu ne treba stalno nečim „zabavljati“. Ona treba da imaju vreme kad neće ništa raditi.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama